Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 54. deo

~ Crni anđeli ~
●54.deo●
✻DVA DANA KASNIJE✻
✻VEČE✻
✦Ena✦
Po peti put Andre skida i ponovo namešta kaiš, nezadovoljan kako je prethodni put namestio. Sa grickanjem usne ga gledam ležeći u krevetu, pa mu se na kolenima približim konačno mu nameštajući kaiš kako treba.
E: Ovako je bolje..
Osmehne se, te mi da brzi poljubac a ja legnem ponovo i pokrijem se svilenim čaršavom. Nisam odustala još od toga da razdvojim Markusa i Kleo. Ako će to Andrea učiniti srećnim, uradiću to. Sve ću uraditi za njega. Sve ću uraditi da dobijem njegovu ljubav.
A: Ne oblači se, večeras spavaš ovde.
Prekine me kad počnem pogledom da tražim svoju odeću, te prebacim pogled na njega. Namigne mi i izađe iz sobe krećući na novi zadatak od kojeg mu oči cakle od žara. Taj žar se uvek na tren pojavi pred svaki zadatak, ali sada.. Sada je konstantno tu, ne napušta njegove oči. Ko zna i kako mu srce lupa..
✦Andre✦
A: Jesmo li spremni?
Upitam dvojicu svojih glavnih momaka iz ekipe kad zatvorim vrata svoje spavaće sobe. Njih dvojica su mi najodaniji od samog početka, zato imaju privilegije za sve u mojoj bandi - od novca, odeće i skupih automobila do kuća i milion žena.
Xx: Jesmo šefe.
Klimnem glavom, te brzo uđem u kancelariju uzimajući samo svoj pištolj. Ništa mi više nije potrebno.
Crnim džipom smo došli do odredišta, tačnije bele manje kuće u kojoj se nalazi šef naše konkurencije. Nakon mnogih zaseda i posmatranja saznali smo da se večeras održava njihov glavni sastanak na kome se dogovaraju kako nas da unište.
A: Ostale sredite, ali šef je moj.
Hladno procedim kroz zube i repetiram pištolj izlazeći iz džipa zajedno sa ostatkom ekipe. Sačekam samo metar ispred vrata, te ih jedan momak razvali nogom i svi ostali uđoše za njim. Pucnjevi odjekuju jedan za drugim dok ja polako prelazim prag te kuće. Čvrstim i ubilačkim koracima polako prolazim pored njihovih beživotnih tela i dolazim do šefa ove raspale organizacije. Drže ga čvrsto dvojica mojih momaka, a on me uplašeno gleda dok mu donja usna podrhtava.
A: Pustite ga, moj je.
Odmah popuste stisak i nađu se dovoljno daleko iza mene, te cev svog pištolja naslonim na njegova prsa.
A: Shvataš li ti na koga si se namerio, hm?
Zajedljivo ga upitam prislanjajući cev pištolja još jače na njega. Ćuti, pička obična..!
A: Dobro, nećeš da pričaš. Razumem to. Onda ću ja.
Polako počnem da podižem pištolj ka njegovoj glavi sve dok ne dođem do čela pa se tu zaustavim.
A: Ja sam Andre Perez. Najveći i najbolji kriminalac u ovom gradu. Nepobediv sam. A onda se pacov kao što si ti stvori i za tren izgubim živac. Ko si ti da kreneš na mene, a?!
Besno dreknem i povučem okidač tako da krv iz njegovog čela prsne na sve strane, pa i po mojoj jakni. I dalje drži oči otvorene, nije stigao ni da ih zatvori. Beživotno su gledale negde iza mene dok iz rane izliva sve više krvi.
I onda opet taj osećaj zadovoljstva, želje za ubijanjem i taj osećaj moći dok gledam u njegovo beživotno telo koje sam ja ukokao. Pakosno mu se osmehnem iako on ne može to da vidi, te vratim nazad pištolj u svoj džep.
A: Počistite sve, a njegovo telo prebacite kod nas u podrum. Trebaće mi.
Izvijem kut usne u zao osmeh dok dajem naređenja svojoj ekipi, pa ispunjeno izađem iz te kuće.