Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 44. deo

~ Crni anđeli ~
●44.deo●
✦Kleo✦
Čim su Šej i Denz otišli u kupovinu, Markus i ja smo počeli da raspremamo kuhinju. Čudi me da Markus nije primetio te poglede između Denz i Šej. Ne bih možda ni ja da ih nisam ispitivala, samo me zanima kad će Markusu reći. Ako uopšte budu rekli.
K: Šta misliš da će Šej kupiti?
M: Iskreno ne znam, nije ona taj tip devojke što kupuje sve što vidi. Ko zna da li će nešto kupiti..!
Nasmejem se stavljajući poslednji tanjir u mašinu, pa krenem da brišem sto.
K: Sad je i punoletna. Šta ćeš kad krene da izlazi sa momcima?
Namerno to spomenem da vidim da li će mu nešto pasti na pamet.
M: Razmišljaću tad o tome, ne moram još uvek, zar ne?
K: Da.
Potvrdim iako se on grdno vara, pa izađem ispred kuće kako bih se nasmejala a da on to ne vidi.
A: To te dečko zasmejava?
Skloni mi se osmeh sa lica i ugledam ispred sebe Andrea, te prekrstim ruke.
K: Ne tiče te se. Kako si uopšte ušao?!
Nigde nikoga u dvorištu nema, pa stvori u dva koraka ispred mene te me gurne uza zid držeći me za ramena.
K: Šta ti umišljaš bre?!
A: Znaš i sama da ću te pre ili kasnije imati samo za sebe. Možda u tom procesu i likvidiram Markusa, samo za moje zadovoljstvo.
K: Prokletniče!
Pokušam da se izvučem iz njegovog stiska, ali mi i ruke i noge čvrsto drži pribijenim uza zid. Osmehne se pakosno, pa se na milimetar približi mom vratu.
M: ALO BRE!
Silovit Markusov glas trgne Andrea i iskoristim priliku da ga gurnem od sebe.
M: Makni se od moje devojke!
Markus me privuče sebi i stane ispred, pa kad ugleda Andreov podao osmeh, skoči na njega. Ovog puta nisam želela da ga zaustavim. I da hoće da ga ubije neću ga zaustaviti, zaslužio je. Svuda su se čuli Markusovi udarci po Andreovom licu koje je počelo da krvari, pa ga na kraju uhvati za vrat podižući ga sa zemlje.
M: Još jednom li te vidim u dvorištu moje kuće, SAHRANIĆU TE!
Govori mu dok ga vuče ka kapiji pa ga izbaci zaključavajući kapiju za sobom. Pogleda me  besno još sa kapije, pa ja ne izdržim više i otrčim u našu sobu. Svuda po sobi počnem da preturam u nadi da ću naći neku kesicu da se smirim ali nema ničega. Stresem se na tren čuvši da je Markus ušao u sobu.
M: Šta tražiš to?
Pogledam ga na trenutak i potpuno izignorišem njegovo pitanje dok je on brisao ruke od Andreove krvi.
K: Prokleto mi treba da se smirim!
Počnem da vičem jer se tresem od straha i moram da pronađem kokain što pre.
M: Kleo!
Uhvati me snažno za ramena vikajući moje ime, te me pribije uz zid pored kreveta, pa ga pogledam raširenih zenica.
M: Očistili smo se od toga pre dve godine i nećeš ponovo početi! Neću ti to dozvoliti!
Tuga može da se primeti u njegovim očima jer sam ja počela da koristim kokain zbog njega. Branio mi je to, ali sam ja želela da probam sve što i on.
Polako sam osetila kako mi se disanje smiruje ali se i dalje tresem od svega.
M: Jel te dotakao negde?
Jedva odmahnem glavom odrično, te on tresne rukom u zid pored moje glave.
M: Ubiću ga svakako!
Besno vikne da se još više stresem, a pustim i suze niz obraze. Nikada se ovako nije ponašao prema meni.
M: Kleo...?
Tiho i zbunjeno šapne, ali ne podignem glavu. Uhvati me obema rukama za obraze i natera me da ga pogledam.
M: Mislila si da ću da te udarim..?
Zaplačem još jače, pa me on uzme u naručje i spusti na krevet. Legne pored mene i prebaci mi glavu na njegovo rame ne prekidajući pogled.
M: Nikada te neću udariti ljubavi. Nikada...
Mazi mi palcem obraz pa me njegov poljubac na usnama opusti odjednom.
M: Vidiš da ti ne treba kokain, samo ti ja trebam.
Šmekerski se osmehne, pa ga privučem sebi.