Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 9. deo

~ Crni anđeli ~
●9.deo●
✦Markus✦
A: Gde joj je tetovaža?
Znao sam da Andre neće zaboraviti na to, ali sam se ipak nadao da će ga mozak izneveriti bar danas.
A: Mislio si da sam zaboravio, zar ne Markuse?
M: Iskreno, da.
A: Vidi, imamo brdo poslova, vi sigurno ne čim biste da ćaskate. Ako ima tetovažu, onda može biti član vaše bande. A ako nema, žao mi je.
Već se sprema da ode, ali Šej stane ispred mene na šta zbunjeno skupim obrve.
Š: A šta je onda ovo?
Okrene mu leđa i blago zavrne majicu, pa njemu spadne osmeh sa lica. Nije valjda da ona ima tetovažu?!
A: Ponadao sam se da ću moći da kažem da mora da ide kući, ali ima tetovažu pa ne mogu. Sad si član.
Nevoljno izjavi pa sa ostatkom svoje bande napusti teren. Poprek pogled prebacim na Šej koja spušta majicu, pa se bez reči vratim u kola čekajući da ostali dođu. Grickao sam usnu tokom celog puta i nisam progovorio ni reč sve dok nismo ušli u kuću. Kao po običaju, glavno mesto u kući nam je trpezarija i tu provodimo najveći deo dana.
M: Odakle ti tetovaža?
Stanem iza bara u kuhinji dok se Denz smeštao za sto grizući jabuku.
Š: Kleo je rekla da će sigurno to tražiti pa smo je juče između treninga uradile.
U pravu je Kleo, znala je isto kao i ja da će Andre naći i najmanju stvar na svetu samo da Šej ne postane član naše bande.
M: Da vidim.
Okrene mi leđa i zavrne majicu gde joj između lopatica ugledam tetovažu pupoljka cveta koji se otvara.
M: Lepa je, a kako je ona vezana za tebe?
Š: Pa kao pupoljak koji cveta, tako moj novi život počinje.
Objašnjava dok rukama mlatara kao malo dete, pa se na kraju osmehnem na tren i vratim brzo ozbiljan izraz lica.
M: I to bez mog znanja?
✦Šej✦
D: Šta hoćeš, dobra je tetovaža.
Umesto mene, Denz mu odgovori a ja ga razdvojenih usana pogledam. Je li me on to upravo.. brani?
M: Mogle ste i da mi kažete.
D: Svakako ne možeš da porekneš da nisu pravilno postupile. O'ladi malo.
Spustim pogled pa se neprimetno osmehnem iako bih najradije vrisnula od sreće. Nešto se probudilo u meni kad me je držao u rukama.
Mislim da je čak i primetio moj osmeh, ali ja nisam mogla da ga skinem sa lica koliko god sam pokušavala.
K: Hajde da spremimo njene papire Markuse.
Sa malenim smeškom gledajući me, Markus prođe pored mene i izađe iz trpezarije, te ja ostanem nepomična oblizujući usne.
Š: Hvala...
D: Na čemu?
Podigne pogled sa svog telefona zbunjeno, te prođem rukom kroz kosu.
Š: Što si me branio..
D: Nisam te branio. Samo sam te podržao.
Osmehnem se osećajući kako mi srce brže kuca, pa zagrizem donju usnu.
M: Šej, dođi u moju sobu da ti previjem dlanove!
Markus vikne prolazeći kroz dnevnu sobu, pa Denz ustane, te i on krene negde.
D: Lepu tetovažu si odabrala.
Reče prolazeći pored mene, pa se meni osmeh još više raširi.