Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 100. deo

~ Crni anđeli ~
●100.deo●
✦Denz✦
Izletim iz kupatila pre nego što sam uopšte kročio u tuš kabinu čim me preseče Šejin vrisak.
D: Šej...!
Kolenima se oslonim na dušek dok se ona ispred mene presavija od bolova, te je obuhvatim rukama.
Š: Pukao mi je vodenjak!
Uspaničeno vrišti u sobi, te zaista primetim da je čaršav ispod nje sav mokar. Pa naša beba stiže..!
Još jedan vrisak joj se otme, te je pažljivo uzmem u naručje i za tren se nađem na vrhu stepeništa. Pokušao sam da je što nežnije držim uz sebe kako bih joj olakšao bolove dok sam se približavao garaži, te sam u autu već video kako nas Markus i Kleo čekaju.
K: Ajde smeštajte se, moramo što pre.
Oprezno sam držao nju u krilu na zadnjem sedištu dok je Kleo vozila kao munja do bolnice. Šejino lice se skroz ovlažilo suza od bolova, te uspemo nekako da je uvedemo u samu zgradu bolnice gde je odmah sprovedu u salu za porođaje. Naravno, nisu mi dozvolili da pođem sa njom, ali se i u hodniku jasno čula njena vriska. Čini mi se da sam ja bio najzabrinutiji od nas troje, a ne znam zašto.. Slušajući njene vriske u hodniku, želim samo da sam uz nju kako bih bio uveren da će sve biti u redu.
M: Hej, biće u redu..
D: Sedi ti, moraš da se odmaraš.
Zajedno sa Kleo ga smestimo na stolicu u hodniku, te ona ostane da sedi pored njega dok ja nervozno šetam ispred sale za porođaj. Kroz njene vriske osećam donekle kroz koji bol prolazi, a ne mogu ni na trenutak izbaciti iz glave da tu neku lošu misao. Zašto se brinem ovoliko?!
Sati i sati su prolazili dok sam čučao uza zid držeći čelo rukama sve dok nisam pogled na sat u hodniku i video da je već četiri sata ujutru. Četiri sata se porađa! Trgnem se i podignem glavu na plač tek rođene bebe, mog deteta, koji dopire iz sale. Konačno se porodila! Jedna od sestara je izašla sa uvijenom bebom u naručju, te mi se pogled odmah prilepi za to malo stvorenje.
Xx: Čestitam, dobili ste sina!
Skupim obrve gledajući ga zbunjeno još par trenutaka, te ga ona odnese u sobu za bebe. Stala je na trenutak kako bi ga i Markus i Kleo videli, pa je produžila dalje. Tako je mali, a tako... moj.. Želeo sam odmah da ga uzmem iako sam znao da ću morati da pričekam. Sina sam dobio...
Hrpa užurbanih koraka su nam se odjednom približila i još par medicinskog osoblja je utrčalo u salu bez reči da me je i to iste sekunde iznerviralo! Šta se dešava zaboga?! Sve je do maločas bilo u redu!
Bez ikakvog straha da će me izbaciti, otškrinem blago vrata sale u kojoj se nalazi Šej. Videvši njeno previše umireno lice na krevetu mi je ukamenilo noge.. Oživljavali su je, dok je mašina neprekidno pištala.
Doktor: Gospodine, ne možete ovde ući!
Doktor me izgura napolje, ali ja povučem i njega iz sale.
D: Šta se dešava?! Odmah hoću da znam!
Doktor: Gospođicino srce je veoma mlado i teško je izdržalo porođaj, a sada je stalo. Pustite nas da radimo!
Vrati se u salu, a ja skrhano skliznem niz zid. Nemoj umreti mala, molim te! Nemoj ostaviti sina i mene same..! Nemoj nas ostaviti... Ne znam ni da li sam počeo da plačem na podu ili ne, ali neću sebi nikada oprostiti ako joj se nešto desi.
Najgorih deset minuta u svom životu jedva preživljavam sad ne znajući da li će ostati živa. Vrata sale se otvore, te kao oparen ustanem sa poda.
D: Kako je?!
Doktor: Smirite se. Srce joj je stalo i oživljavali smo je čitavih deset minuta, ali je sada stabilna. Neće se buditi do jutra, ali je za sada sve u redu, a verujem da će biti i na dalje sve kako treba. Kada je prebacimo u sobu moći ćete samo Vi da budete kod nje.
Sa ogromnim olakšanjem klimnem glavom dok su je polako izvozili iz sale, te se naslonim na Markusovo rame.
D: Jebote..!
M: Dobro je, izvukla se...
Još uvek zadihano klimnem glavom, te primetim da su se njih dvoje nešto uzvrteli.
D: Šta je vama?
Pogledali su se nestrpljivo pa sam odmah sve shvatio.
D: Ajde kući, ja ću biti ovde, sad je sve u redu.
Isteram ih brzo odatle, pa krenem ka sobi gde su smestili Šej i nečujno uđem kod nje. Bila je prikačena na masku za disanje, ali ubrzo su joj to skinuli sa lica.
Sednem pored njenog kreveta dok ona preumorno spava čvrstog sna, te joj pomerim pramen kose.
D: Još uvek si sa nama...