Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 8. deo

~ Crni anđeli ~
●8.deo●
✻SLEDEĆI DAN✻
✦Šej✦
Na malom terenu gde mi je Kleo držala treninge, koje je ustvari samo stari košarkaški teren okružen a i pokriven rešetkama, sada je sve bilo spremno za moje polaganje. Na sred terena je po izgledu veoma stara i prašnjava strunjača, a iznad nje je uže zakačeno za te rešetke kao i dodatni kanapi.
Već izlazeći iz Denzovog auta, videla sam da na terenu čekaju Andre i verovatno njegova banda.
Š: Niste mi rekli da će i oni biti tu...
Tiho i drhtavo izgovorim, pa Kleo stane ispred mene hvatajući me za ramena. Jedva da je 5 centimetara viša od mene, a deluje mnogo sigurnije od mene.
K: I oni moraju videti polaganje, ne brini se. Bićeš dobro.
A: Neko nam se uplašio, a?!
K: Popuši ga Andre!
Kleo mu odbrusi a ja ostanem zatečena. I od njih mi zavisi da li ću proći a ona mu tako odgovara.
Približim se strunjači uz jedan kratak pogled prema Andreu koji se zlobno smeškao, te mi Markus priđe i počne da mi kači dodatne kanape da bih bila sigurnija. Začulo se Andreovo frktanje, te začujem jedno "Ubiću ga" od Markusa kako tiho govori Kleo.
A: Završimo ovo brzo, imamo posla.
Pucne prstima jednom od svojih članova bande, pa taj priđe nekoj spravi izgleda na koju sam ja zakačena. Uplašeno pogledam u Markusa, ali mi on samo klimne glavom.
M: Taj će te spustiti odozgo, ne brini se.
Odmaknu se oboje od mene, pa na strunjači ugledam činiju sa belim prahom i odmah se setim Denzovih reči, te napuderišem ruke dosta.
A: I vreme kreće... SAD!
Žustro skočim uvis hvatajući se za konopac, kako rukama, tako i nogama, pa počnem da ga naizmenično hvatam rukama propinjajući se sve više i više. Boli me svaki mišić od jučerašnjeg treninga i sa svakim novim hvatanjem užeta mišići mi se grče. Snažno skupim zube nalazeći snagu u sebi kako ne bih pala ovo polaganje, a i kako ne bih obrukala brata.
A: Još 20 sekundi!
Andreov glas me trgne pa počnem brže da se penjem uz konopac uprkos tome što mi se konopac bolno urezuje u dlanove.
A: Ii... Gotovo!
Taman pre nego što izgovori da je kraj stignem do rešetaka, pa se odmah osvrnem oko sebe.
A: Taman na vreme.
Sa olakšanjem se osmehnem, pa već u sledećem trenu počnem brzo da padam. Onaj magarac je naglo pustio da padnem. Snažno sklopim oči pripremajući se za bolan udarac o beton, ali osetim nešto mekanije.
Čim shvatim da to nisu Markusove ruke oko mene, već Denzove i da sam udarila u njegove grudi, polako otvorim oči i ugledam njega kako me drži ispod leđa.
D: Dobro je, dobro je...
Tiho mi govori dok me uspravlja, a Markus viče na Andrea. Ali Markusa ne čujem, samo osećam Denzove ruke na sebi. Kako me je tako zadržao..? Polako me uspravi pa se susretnem ponovo sa njegovim očima, ali sklonim pogled pre nego što ispadnem kao neki psihopata.
A: Pa položila je sve, osim...
M: Osim čega?
A: Gde joj je tetovaža?