Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 90. deo

~ Crni anđeli ~
●90.deo●
✻28.OKTOBAR✻
✦Kleo✦
Nisam nikako pokušavala ovih dana da se približim Markusu, a i znam da mi ne bi upalilo i da sam probala. Jede sa nama, ali je i dalje jako povučen. Bila sam isprva jako povređena kad mi je Denz rekao da se nasmejao i da ga je zagrlio, te sam to veče plakala u svojoj sobi. Kako mi nedostaje njegov osmeh, miris i ono njegovo "ljubavi"..! A ne želi me...
Š: Spremila si sve?
K: Mhm, ići ćemo Denzovim autom zbog kolica.
Š: Poklon?
K: Sve je spremno, ali nećeš zaviriti.
Pripretim joj prstom sa osmehom, te navučem jaknu i osvrnem se još jednom u sobi.
K: Gde je on?
Š: Izašao je u dvorište. Po prvi put.
Iznenađeno podignutih obrva mi odgovori, te se nasmejem i prođem pored nje. Sišavši u prizemlje videla sam ga u dvorištu kroz prozor, ali sam samo prošla tuda i otišla u garažu do auta. Na zadnjem sedištu je stajala manja ukrasna kesa kako sam je i ostavila, te se široko osmehnem gledajući je. Valjda će ti se svideti rođendanski poklon, ljubavi... Spremna sam na to da me možda neće čekati poklon za moj rođendan od njega, ali nema veze..
D: Hajde, ideš u kola.
Izdaleka se začuje Denzov glas, a sa njim i zvuci Markusovih kolica, te zatvorim vrata zadnjih sedišta. Na par trenutaka me je blago pogledao, dok se smeštao na suvozačevo mesto. Da li se on to primirio malo? Da li je stvarno Denz toliko uticao na njega?
Denz mi pripomogne da spakujemo kolica u gepek pa se brzo nađem za volanom.
Ćutali smo oboje dok sam izlazila iz dvorišta, pa se on oglasio.
M: Gde ćemo? Već sam išao na vežbe danas.
K: Moramo na još jedno mesto da odemo.
Pokušala sam da zvučim smireno iako bih najradije vrištala od sreće jer smo samo par reči smireno razmenili. Valjda će tako ostati i do kraja dana.
Kratak put je protekao u daljoj tišini, ali nije bila neprijatna. Bila je... drugačija tišina. Parkiram se pokraj puta, te izađem iz auta i izvadim kolica, pa ih dovezem do Markusa.
M: Šta radimo ovde?
K: Samo se ti smesti.
Za divno čudo, poslušao me je i seo u njih, a ja sam ga polako spustila niz malenu nizbrdicu do obale reke. Na mesto gde smo se prvi put poljubili. Znao je i on to, ali se pravi lud.
M: Gde si pošla?
Možda pomalo uplašeno me upita kad primeti da se vraćam autu, te se nasmejem jer ne može da mi vidi lice. Sad bi trebalo da te ostavim samog tu jer se onako ponašaš prema nama! Ali ti je rođendan pa neću. Uzmem sa zadnjeg sedišta onu kesu sa poklonom koju on očito nije video, pa se vratim do njega.
K: Srećan rođendan, ljubavi...