Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 81. deo

~ Crni anđeli ~
●81.deo●
✦Kleo✦
Klatim se lagano na stolici dok sam laktovima naslonjena na kolena. Markus se i dalje ne budi, već nepomično leži u krevetu. Sa njegovog lica mi pogled pređe preko tela i zaustavi se na njegovim nogama. Šta ako stvarno ostane nepokretan? Meni to nikada neće smetati, ali znam da će on to teško podneti...
Njegov isprekidani kašalj me prekine u tom razmišljanju, pa odmah skočim sa stolice i približim se krevetu.
K: Ljubavi...
Prođem mu rukom drhtavo kroz kosu dok suzdržavam suze. Otvara oči polako i pogled mu se susreće sa mojim. Tako iscrpljen pogled...
M: Jesam to preživeo..?
K: Jesi ljubavi, oporavićeš se..
Blago mi se osmehnuo, a zatim je taj smešak sklonio sa lica.
M: Kleo...
K: Hm?
M: Ne osećam noge...
Ne, ne govori mi to Markuse..! Samo mi te reči ne govori..!
K: Ne brini se...
M: Ne laži me Kleo, reci mi šta se dešava..
Ispravio se blago u krevetu, te se otkrio i ugledao svoje noge. Izgledale su potpuno isto kao i pre, ali ovog puta nije mogao da ih pomeri. Ostao je nepokretan...
Pustim suze da mi poteknu niz obraze, pa ga snažno uhvatim za ruku.
K: Proći će ljubavi..
M: Zašto ne osećam noge?!
Zabrinuto je počeo da viče dok me unezvereno posmatra, te ga uhvatim i za drugu ruku.
K: Postojao je rizik zbog metka.. da ostaneš nepokretan...
✦Markus✦
Zaledi mi se krv u žilama u sekundi. Ja, nepokretan?! Ne, nije moguće!
K: Ali proći će ljubavi, izdržaćemo zajedno..!
Brzo mi priđe i obavije ruke oko mog vrata dok sam ja neutešno gledao u jednu tačku na zidu. Ovo se ne dešava... Ja ne mogu biti nepokretan, NE SMEM biti nepokretan! Ko mi je ovo uradio??
M: Ko je..
K: Mislimo da je Andre naredio.. Videla sam njegove ljude...
Brisala je suze non stop, te me ponovo pomazila po obrazu.
K: Ali ne brini se za to sad, prvo moraš da se oporaviš.
M: Izađi.
Hladno joj kažem sklanjajući, još uvek sporo od anestezije, njenu ruku sa mog lica.
K: Ljubavi, ja...
M: Izađi napolje, ne želim nikoga da vidim!
Iz dubine duše viknem na nju da se ona uplašeno odmakne od kreveta i stavi ruku na usta.
K: Markuse..
M: Neću nikoga da vidim više!
Jecajući je polako izašla iz sobe dok sam ja grčevito stezao posteljinu ispod sebe. Sve ti jebem Andre, uništio si me! Zašto te Šej nije ubila?!
Viknem glasno sam u sobi kako bi mi bilo lakše, ali samo dobijem još jači bol u grudima, a time i izazovem da medicinske sestre utrče u moju sobu.
M: Ne želim ovako da živim, pustite me svi!
Počnem da im se opirem dok osećam da mi zubi škripe jedan od drugi dok neprestano stežem vilicu.
M: Pustite me!!!
Još jednom pokušam da se izvučem iz njihovog stiska ali uspeju da me ubodu iglom i već sam osećao kako se moje telo smiruje bez mog dopuštenja. Ne želim ovako da živim, ne želim...