Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 64. deo

~ Crni anđeli ~
●64.deo●
✻JUTRO✻
✦Markus✦
Zamišljeno perem šolju iz koje sam na brzinu ispio kafu i razmišljam o svemu što se desilo u ova dva dana. Iz glave nisam mogao da izbacim sliku Šejinog pogleda ka Denzu. Brinula se za njegove rane i više nego za moje ranije.
K: Nije ti prijala kafa?
Kleo se iznenada stvori pored mene sipajući ostatak skuvane kafe za sebe.
M: Još nisu sišli?
K: Nisu ni budni.
Isključim vodu i pogledam ka ulazu u kuhinju, te besno izdahnem.
K: Što im ne odneseš sok? Da imaju kad se probude.
Popreko je pogledom kad mi doda čaše već sipanog soka, pa ih nespretno uzmem.
K: Ajde..!
Blago me izgura iz kuhinje, te se popnem uz stepenice i dođem do Denzove sobe. Šta ja radim bre?! Oni su se krili od mene, a ja im nosim sok jer su umorni zaboga! Okrenem se, ali ipak uzdahnem i polako otvorim vrata njegove sobe.
Tihim i sporim koracima sam ušao i video njih dvoje kako spavaju čvrstim snom pripijeni zajedno. Denza nikad nisam video da spokojnije spava dok čvrsto grli Šej. Oboje zavijeni izgledaju kao da su se vratili iz rata pa se osmehnem na tren na tu pomisao i dalje nepomično stojeći sa čašama u rukama. Šej počne da se mrda, pa otvori širom oči i pogleda pravo u moje.
M: Ne ustaj.
Tiho je zaustavim kad krene da ustaje, pa spustim čaše na Denzov radni sto.
M: Ne budi ga kad tako mirno spava. Doneću vam doručak, spavajte.
Prošaputam i izađem iz njihove sobe trčeći po doručak u kuhinju gde me je Kleo sa smeškom gledala.
M: Zaslužili su da jedu, ali i dalje sam ljut.
Odbranim se, pa na poslužavniku odnesem neke sendviče koje smo Kleo i ja jutros jeli. Ulazeći u njegovu sobu primetim da se probudio i da već sedi dok mu Šej menja gazu na čelu. Ostavim poslužavnik na stolu, te se na isti naslonim i prekrstim ruke.
M: Jel ti bolje?
D: Jeste, bar sam svesniji nego sinoć.
Šej se blago osmehnu stavljajući zadnji flaster na čistoj gazi, te ja pročistim grlo.
M: Šej izađi.
Zbunjeno skupi obrve gledajući me, te je popreko pogledam.
M: Imam razgovor sa Denzom, izađi iz sobe.
Nevoljno i pomalo uplašeno me pogleda pa ipak izađe bez reči napolje, a ja ostanem naslonjen na sto.
M: Šta si ono buncao za Lejlu i Andrea?
Kroz izdah je povređeno počeo da priča o prvom šoku zvanim "rođeni brat", a zatim je ispričao i celu tragediju za Lejlu.
M: U jebote..! Ni u sto života ne bih pomislio da ste rođena braća!
D: Još uvek se jako loše osećam znajući to.
Okrenem glavu na stranu, te vratim pogled na njega.
M: A one reči namenjene Šej na balu? Šta je sa tim?
Podigne pogled pravo ka meni, pa primetm da mu je nezgodno.
M: Krili ste sve veoma vešto. Ne ide ti baš to u prilog sad. Šta radiš sa njom? One reči su ti za zajebavanje?
D: Markuse..
Nakrivi glavu pogledom mi govoreći ono što rečima ne želi da objasni, a zatim izdahne.
D: Nikada se ne bih sa tim stvarima zajebavao inače, a kamoli sa Šej.. Misliš da bih se tako igrao sa njom?
M: Ne znam, igraš li se?
D: Naravno da ne, pogotovo sa njom se nikad ne bih igrao. Sve što sam rekao na balu mislim i sad.
Stavim ruke u džepove pa skupim usne u ravnu liniju.
M: I sad ja treba to tek tako da prihvatim? Šta ako se ja ne slažem sa tom vašom vezom?
D: Uvek sam bio uz tebe Markuse, ali i da ne podržiš ovo sve sa nama to me neće odvratiti da budem sa Šej.
M: Šta hoćeš da kažeš?
D: Biću sa Šej i ako ti budeš protiv toga.
Odlučno mi odgovori dok se tako ozbiljno gledamo, te izdahnem i priđem njegovoj strani kreveta.
M: Ne brini se, neću ti ništa. Pogotovo što si već pretučen.. Osmehni se malo!
Potapšem ga sa osmehom, te se najzad i on nasmeje kao da mu je spao kamen sa srca.
D: Zaista?
M: Dobro ćeš ti Šej paziti, više se ne brinem.
Polako ustane sa kreveta i snažno me zagrli, te se odmakne od mene.
Š: A ne čujem ništa...!
Nasmejem se tiho kad začujem Šejin iznervirani glas ispred vrata dok nas prisluškuje, pa Denz odmahne glavom sa osmehom a ja se odmaknem od njega.
M: Ulazi bre ti špijunu!
Kao munja uleti u sobu dok je Kleo zbunjeno čekala na vratima, a Šej je gledala čas u mene čas u Denza.
M: Ne brini, nisam ti povredio dragog..!
Osmehnula se sa olakšanjem i brzo me zagrli, a zatim se zaleti Denzu u zagrljaj. Kao mala deca se osmehuju jedno drugom, a zatim padne i poljubac.
M: Trebaće mi vremena da se naviknem i na to...