Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 61. deo

~ Crni anđeli ~
●61.deo●
✦Kleo✦
Sitnim koracima se popenjem uz stepenice, te u samo par okreta na spratu nađem spavaću sobu u kojoj je Ena. Uplašeno sedi gola na sredini kreveta i gleda u mene.
K: Pa naravno! Gde bi kurva bila nego u krevetu..
E: Pazi kako pričaš..!
Zakrešti ipak kroz strah, te nakrivim glavu i zlobno se osmehnem približavajući joj.
K: Na mene kreštiš?
Pokažem prstom na sebe, a zatim je snažno zgrabim za vrat.
K: Šta sam ja tebi beše rekla da će ti se dogoditi ako se približiš mom dečku? Jel se sećaš?!
Mogu samo da čujem pokušava da dođe do vazduha, ali joj ne uspeva. Braon kosa joj se trese zajedno sa glavom.
K: Misliš da možeš da nas razdvojiš? Da ćeš imati Markusa samo za sebe?!
Razrogačim oči krvnički je stezajući za vrat da sve više i više gubi vazduh.
K: Nećeš uspeti, odmah da ti kažem. Vidi!
Podignem ruku i pokažem joj prsten koji mi sija na ruci.
K: Ne možeš nam pokvariti mir..! Prokleta da si!
Najradije bih je na mestu ubila sad, ali mi kroz glavu prođe da treba da imam venčanje, te ispod majice jednom rukom izvadim svoj poveći nož. Snažno ga prislonim njenoj ruci i još snažnije zasečem da dosta krvi već na prvom rezu izađe napolje.
Vrisne čim joj pustim vrat, te se okrenem i izađem iz te sobe.
M: Kleo!
Već na stepenicama začujem da me Markus doziva, te istresem krv sa noža i vratim ga za pojas ispod majice. Možda joj nisam naudila kako sam želela, ali ne želim da zbog nje upropastim svoju budućnost sa Markusom.
Siđem niz stepenice i vidim da Šej i Markus nose onesvešćenog Denza preko ramena. Ne progovorim ništa, već im pomognem da dođu do auta.
✦Markus✦
M: Polako Šej..
Uspemo nekako da ubacimo Denza na zadnja sedišta gde ostane i Šej da sedi, a Kleo i ja brzo sednemo napred. Ne znam na koliko dugo sam oborio one momke, mogu što pre da nas stignu, pa žustro upalim auto i izađem iz Andreovog dvorišta udaljavajući se od tog mesta.
Krajičkom oka pogledam u Kleinu ruku gde joj se ocrtavaju par kapljica krvi, te je zabrinuto pogledam.
K: Nije kako sam želela, ali dobila je svoje.
Sa osmehom odmahnem glavom i prebacim pogled na put ispred sebe. Niko nas ne prati od Andreovih ljudi što je dobra stvar, pa u jednom trenutku prebacim pogled na retrovizor u kom vidim Šej i Denza. Drži mu glavu u svom krilu i nežno ga mazi dok mu šapuće nešto. Ne čujem šta mu priča, ali primećujem da joj donja usna podrhtava. I suza joj kapne na njegovo lice dok ga čvrsto drži svojim sitnim rukama. Kako li su samo uspeli da se sakriju tako dobro od mene...? Kad se samo setim i njenog disanja onda iz Italije.. sad sve razumem. Vidim i još nešto. Vidim njenu ogromnu brigu za njega...
Nakon što parkiram kola u garažu, popenjemo Denza do njegove sobe i spustimo ga na krevet. Blago promrda glavu kroz bolne uzdahe, te Šej počne da mu skida prašnjavu i krvavu odeću. Okrenem se oko sebe i iz njegovog ormara izvučem kutiju za prvu pomoć i dam je Šej. Žustro mi istrgne iz ruke bez ijedne reči nastavljajući da se brine o Denzu. Ni ne obazire se što sam ja tu, pomazila ga je ispred mene po licu. Ne smeta mi toliko, ali... ma ne znam..! Sve je ovo čudno!
K: Izađimo Markuse. Ona će ga previti.
Kleo me uhvati za ruku i nespretno me izvuče iz sobe, te stanem kao kip ispred nje kad zatvori vrata.
K: Hteli su da ti kažu, samo nisu znali kako.
Umilnim glasom mi kaže što mene na tren razuveri, ali opet izdahnem i stavim ruke na bokove.
M: Videćemo da li je to nešto ozbiljno.