Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 60. deo

~ Crni anđeli ~
●60.deo●
✦Šej✦
Vrelina mi obuzima telo polako, ponajviše ranjenu ruku, te kroz maglu počinjem da viđam Denza.. Denz!
Naglo podignem glavu uprkos bolu koji me preseče, te osetim toplu ruku na ramenu kako me vraća da legnem.
K: Lezi, onesvestila si se zbog metka..
Prepoznam Klein glas, pa otvorim oči na pola i ugledam nju kako mi se osmehuje.
K: Tvoj prvi metak, dobro si prošla.
Podignem obrve na kratko misleći da sam se osmehnula, ali nisam uspela. Markus je zabrinuto stajao pored kreveta, te shvatim da su me doveli u Denzovu sobu.
Š: Gde je Denz?
Naglo skroz otvorim oči, te počnem uznemireno da gledam oko sebe. Verovatno me je Kleo presvukla..
Š: Gde je Denz?!
M: Nije ovde, ali ti si u njegovoj sobi domaća pa to i sama vidiš..!
Markus počne odmah da traži odgovore za ono što je čuo preko bubica, ali ga ja samo izignorišem.
K: Andre ga je oteo sa svojom ekipom.
Izađem žustro iz Denzove sobe i potrčim prema svojoj dok sam čula kako trče za mnom.
M: Imaš mnogo toga da mi objasniš gospođice!
Vikne na mene ulazeći zajedno sa mnom u sobu, pa iz fioke noćnog ormarića uzmem svoj pištolj koji mi je Denz poklonio. Brzo ga napunim iako me je stalno presecala bol u rani.
M: Šej!
Š: Šta hoćeš sad?! Denz je otet, a ti sad hoćeš da ti podnosim izveštaj! Šta hoćeš da znaš?! Da smo Denz i ja zajedno?! Evo ti odgovor, JESMO! Kresnuli smo se dok si ti spavao kao konj posle trke sa Andreom, a kresali smo se i onda kad si me zvao iz Italije! Dobio si odgovor, sad se skloni!
Sve sam izbacila iz sebe, te samo prođem pored njih dvoje silazeći u prizemlje. Kao pomahnitala uđem u garažu i sednem u Denzov auto. Ako neće niko da mi pomogne, sama ću ga spasiti!
Okrenem ključ i upalim auto, te začujem lupanje na staklu auta. Okrenem se ka suvozačkoj strani gde se otvaraju vrata, te vidim da Kleo već seda pozadi, a pored mene se smešta Markus.
M: Kako si brza jebote, jedva smo te stigli..! Ajde kreći!
Prizna da sam pobedila sad, te počnem brzo da vozim do Andreove kuće slušajući gde mi Markus govori da idem. Nećeš se iz ovoga izvući tek tako, Andre!
Zakočim kao nenormalna ispred njegove kuće, te zajedno svi izađemo i provalimo u njegovu kuću. Na zvuk oborenih vrata začujemo ženski vrisak a ka podrumu mučne i bolne zvuke, te u Kleinim očima zaživi žar i osveta gledajući ka spratu.
Š: Piči do nje, Markus i ja ćemo Denza.
Pakosno mi se osmehne i ode na sprat, pa se sa Markusom približim vratima podruma. Po zvukovima ih je imalo najmanje četvoro, te razgibam prste oko okidača pištolja.
Š: Andrea prepusti meni.
Odlučno izgovorim, te Markus obori i vrata podruma i oboje uperimo pištolje u njih. Malo mi fali da ispustim pištolj na pod kad ugledam Denza svog u ranama kako iskašljava krv od silnih udaraca. Sam taj prizor mi poremeti mozak i proključa mi krv u venama, te Markus prođe pored mene i počne da tuče ostale momke. Ne može sam protiv njih četvorice, pa i ja uspem njih dvojicu da oborim i onda dođem do Andrea.
Š: Gade jedan..!
Prorežim besno kroz zube i udarim ga pištoljem posred čela da padne na pod.
Š: Ko si ti da diraš Denza..?!
Upitam besno hvatajući ga za kragnu, te krajičkom oka vidim da Denz diže glavu.
D: On mi je brat...
Ne znajući da li halucinira ili ne, udarim Andrea još par puta, te ponovo izvučem svoj pištolj.
Š: Platićeš mi.
Uperim pištolj u njega, te u poslednjem momentu skrenem i upucam ga pravo u koleno. Jaukne užasnuto od bola, te sada drhtavo vratim pištolj za pojas i zajedno sa Markusom podignem Denza.
M: Hej brate.. Budi se.
D: Andre je... ubio Lejlu... i moj je brat...
Glava mu ponovo padne dok ga držimo, te se Markus i ja zabrinuto pogledamo.
M: Biće dobro kad se osvesti. Valjda...