Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 25. deo

~ Crni anđeli ~
●25.deo●
✻VEČE✻
✦Markus✦
Od osnivanja naše bande moj posao je bio da preuzmem novac posle svakog uspešno završenog zadatka. Tako sam i danas uzeo novac i odložio ga zajedno sa Kleo u sef.
K: Da kupimo novu garnituru u dnevnoj, šta misliš?
M: Ljubavi, prvo neka prođe par dana da se slegne sve, pa ćemo smisliti nešto.
Š: Brzo u dnevnu!
Čuvši Šejinu viku, oboje smo potrčali ka njoj dok je ona buljila u televizor.
"Danas je policija grada uhapsila direktora i osnivača kompanije "Mercia Holding" zbog posedovanja pet kilograma kokaina u njegovom poslovnom prostoru. Policija je takođe pretražila i kuću osumnjičenog i našla još 10 kesa kokaina. Osumnjičeni je u pritvoru sa svojom suprugom za koju se smatra da je saučesnik. Više o razvoju ovog slučaja biće u narednim vestima."
Odahnem sa olakšanjem a primetim da Kleo to isto uradi, pa isključim TV.
M: Dobro smo prošli.
K: Da.
Osmehne mi se sa strane, pa je zagrlim.
Š: Ih golupčići! Ja sam preumorna tako da idem da spavam.
M: U devet u krevet, a?
Prevrne očima nasmejana pa se u par koraka popne na sprat do svoje sobe.
K: Svaka joj čast, opet je sjajno isplanirala sve.
M: A ti?
K: Šta ja?
M: I tebi svaka čast. Čuo sam šta si sve pričala i ocu i majci.
Na kratko podigne obrve smeškajući se, pa je poljubim.
M: Idi i ti da spavaš, ja ću popiti pivo sa Denzom pa dolazim.
Odšeta se umorno do sobe, pa ja iz frižidera uzmem dve flaše piva i odem do Denzove sobe. Sedeo je na terasi i odmarao gledajući zamišljeno negde ispred sebe.
M: Pivo?
D: Samo sam te čekao.
Gurne mi stolicu nogom da bih seo, pa zubima obojica otvorimo flaše i kucnemo se.
D: Ovo mi je trebalo.
Zadovoljno kaže nakon što otpije gutljaj piva.
M: Dobar dan je ovo bio.
D: I više nego dobar.
M: A odakle smo počeli...
Prisetim se našeg početka klimajući glavom, pa počnemo da se smejemo posle par sekundi.
M: Sećaš se kad su me isprebijali u školskom dvorištu, a ti si ih sve oterao.
D: Naravno da se sećam, imao si ogromnu posekotinu na vratu a nisi mi dao da ti pomognem.
M: Samo sam dozvoljavao Šej da me previja.
Klimne glavom sa osmehom, pa se prisetimo još nekih dogodovština.
✦Šej✦
Taman kad sam se presvukla i legla u krevet, začula sam neko smejanja van moje sobe. Jedno je bilo Markusovo smejanje, a drugo nisam mogla da prepoznam baš. Da nije možda Denz? Nikada ga još nisam videla da se smeje...
Odmahnem glavom pa sklopim oči, ali to smejanje mi i dalje odjekuje u ušima. Izdahnem duboko, pa se iznervirano otkrijem i polako izađem iz sobe. Već na pola hodnika su se čuli gromoglasni zvuci smeha, pa se prikradem uz zid i približim se Denzovim vratima. Kao i uvek, drži ih otvorenim, a Markus i Denz sede na terasi i piju pivo. Što je još lepše, vidim da se Denz smeje. Najlepši osmeh koji sam videla ikada.. Tako srećno i toplo izgleda, da se i meni noge tope da osećam da ću uskoro samo kleknuti na pod. Osmehnem se nesvesno gledajući u njega, te se on blago okrene ka meni i ugleda me. Ostanem skamenjena u mestu, ali ne skidam glupavi osmeh sa lica. Osmehne se i on meni, pa Markus odjednom ustane.
M: Idem i ja da legnem, bio je naporan dan.
Spetljam se jer nemam vremena da pobegnem nazad u svoju sobu, te samo stanem na vrh stepeništa da izgleda kao da sam se tek popela na sprat.
M: Šej, jel sve u redu?
Odglumim iznenađenost kad ga ugledam, pa sasvim normalno odgovorim.
Š: Da, zaboravila sam telefon u dnevnoj.
M: Pa gde ti je telefon?
Š: Ti to mene proveravaš?
Stavim ruke na bokove jer nemam drugog izbora, pa primetim da Denz rukom krije smešak iza Markusa.
M: Dobro dobro, umoran sam da bih se raspravljao sa tobom večeras. Odmarajte se oboje.
Siđe niz stepenice pored mene, te se osmehnem kad vidim da je zatvorio vrata svoje sobe.
D: Telefon? Zaista?
Š: To mi je prvo palo na pamet.
Tupavo se odbranim sad i od Denza, pa krenem ka svojoj sobi, ali me zaustavi.
D: Dođi u moju sobu malo.