Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 20. deo

~ Crni anđeli ~
●20.deo●
✻NEDELJU DANA KASNIJE✻
✦Šej✦
Š: To je to!
Pucnem radosno i zadovoljno prstima, te se na vratima kancelarije pojave Markus i Kleo.
M: Jesi li dobro?
Zabrinuto me upita, te se samo osmehnem.
Š: Odlično sam! Našla sam način. Gde je Denz?
M: Mislim da drema u sobi, neka ga. Smislila si plan za zadatak?
Klimnem glavom potvrdno, pa iznesem nacrt kompanije na sto, a sa njim i malu kutijicu koja mi je stigla pre par dana.
Š: Ovako. Imamo dva ulaza, glavni i zadnji, samo na glavnom imamo dva čuvara, dok na zadnjem ulazu umesto čuvara imamo kamere. Najbolje mesto gde ćemo moći da ostavimo kokain je njegova kancelarija, ali ne znam kako njega da izvučemo iz kancelarije.
K: Prepusti to meni, ja ću ga izvući.
Sa olakšanjem je pogledam pa im pružim kutijicu i otvorim je.
M: Šta je ovo sitno?
Š: Ti kao da živiš u 18. veku, a ne u 21. Ovo su bubice, moramo nekako da komuniciramo. Stavićemo svi u uši i znaćemo da se organizujemo iako ne vidimo jedni druge.
M: Odakle ti ovo znaš?
Š: Internet je prepun ovih stvarčica.
Namignem mu sa smeškom, pa skupim nacrt u rolnu i odložim ga u fioku.
Š: Najbolje bi bilo da ne čekamo još nedelju dana, već za tri dana bi nam savršeno odgovaralo.
Zavalim se nazad u fotelju, te Kleo sedne na ivicu stola oblizujući usnu nervozno.
K: Njegovo obezbeđenje je naoružano, šta ćemo sa tim?
M: Jedino fali da Šej nauči da rukuje sa oružjem. Hoćeš moći za dva dana da naučiš da rukuješ sa oružjem?
Š: Ako sam mogla za jedan dan da se spremim za polaganje, i oružje ću moći.
Osmehne mi se kroz pogled pokazivajući da je  ponosan na svoju malu sestru.
M: Pitaću onda Denza da te nauči, on najbolje zna da rukuje sa oružjem.
Krene da izađe napolje, ali ga zaustavim.
Š: Pusti mene, svakako idem gore pa ću ga ja pitati.
Napustim ih pa se popnem uz stepenice i već sa vrha stepeništa ugledam Denza kako vežba, a ne drema. Nečujnim koracima se približim njegovim otvorenim vratima, pa ih zatvorim tiho ulazeći u njegovu sobu i zavučem ruke u džepove. Naslonim se na vrata, grickajući donju usnu sve jače i jače kad god bi se njegov mišić stegao podizajući ogroman teg, a znoj od vežbanja mu se slivao niz tetovirana leđa.
Posle onog poljupca koji mi je pružio, naš odnos se dosta popravio. Nismo se ponovo poljubili, niti smo više o tome raspravljali, ali smo opuštenije pričali. Nije bilo više neprijatnih situacija niti netrpeljivosti među nama. Čak ni Markus ni Kleo nisu shvatili ništa, tako da nam je laknulo.
Ali u meni je nešto buknulo nakon tog poljupca. Želela sam još više, želela sam njega, želela sam da ne moramo da se krijemo iako smo doslovno ništa.
D: Otkad stojiš tu?
Odjednom se iznenađeno okrene ka meni i spusti teg na pod, pa se obriše peškirom.
Š: Smislila sam plan za sledeći zadatak, ali trebaće nam oružje. Markus kaže da ćeš me ti naučiti da pucam. Ali moramo to odmah, jer za tri dana idemo na zadatak.
D: Dobro, idemo onda.
Složi se sa mnom i navuče na sebe belu majicu na široke bretele koje uvek nosi, pa zajedno krenemo u prizemlje ka oružarnici.
Uđem u nju i ponovo ugledam sva ta tamna i uredno spakovana oružja, pa se okrenem ka njemu.
D: Biraj koje oružje želiš.