Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 85. deo

~ Crni anđeli ~
●85.deo●
✦Šej✦
Sa sličicama u rukama uđem polako u kuću sa osmehom, ali slike brzo stavim u džep i odlučim da obiđem Markusa. Ali ima da ga udarim ukoliko me istera..!
Namestim gornji deo trenerke tako da mi se nikako ne vidi stomak, iako je tek počeo da mi raste, te pokucam na njegova vrata. Ne dobijem odgovor jer znam da se inati svakome od nas, te samo uđem u sobu.
M: Šta je bilo?
Š: Došla sam da te obiđem.
M: Videla si me, možeš da ideš sad.
Š: Tehnički, vidim ti samo leđa koja si mi okrenuo, tako da neću još da idem.
Ne dobijem njegov odgovor dok u kolicima za stolom sedi okrenut ka prozoru. Inadžija je ogromni, a svi smo tu za njega! Čak i ovo malo biće koje krijem za sada je tu za njega. Osmehnem se prelazeći rukom preko stomaka, te se trgnem i sednem na njegov krevet.
Š: Kako je bilo na vežbama?
M: Isto.
Dobro, bar je lepo odgovorio ako ništa drugo.
Š: Šta kažu terapeuti?
M: Šta hoćeš od mene, Šej?
Sad se već okrenuo sa sve kolicima i naslonio se laktovima na kolena. Iste sekunde neprimetno popravim trenerku zbog stomaka, te skupim obrve gledajući ga.
Š: Ne dozvoljavaš nikome da ti pomogne, da ti se približi. Gde je naš stari Markus? Gde je moj brat?
M: Nestao je, pomiri se sa tim.
Bez ikakve emocije u očima i glasu mi opet okrene leđa i zaćuti. Razočarano odmahnem glavom par puta shvatajući da mu neću u skorije vreme reći da će postati ujak. Ne bi se ni obradovao..
Izađem iz njegove sobe bez reči i popnem se na sprat, te odem kod Kleo. Odavno se nismo lepo ispričale.
Tiho otvorim vrata bez kucanja i zateknem je kako leži na krevetu i besciljno gleda u jednu tačku.
Š: Mogu li ući?
K: Hej.. možeš naravno..!
Za trenutak se uspravila i napravila mesta za mene na krevetu, te sednem preko puta nje.
K: Kako je bilo na pregledu?
Ništa ne kažem, već se osmehnem i izvučem sličice koje smo dobili. Osmeh joj se stvori na licu radosno gledajući svaku od njih.
K: Kako je slatka..! Ili sladak?!
Š: Još uvek ne znamo, drži nas u neizvesnosti.
Još par minuta je sa uzbuđenjem razgledala slike, te se zagledala u svoj prsten.
K: Izgleda da mu ovo više ništa ne znači...
Znala sam da će kad tad to reći, ali ja ne odustajem i verujem da će Markus doći sebi.
Š: Kleo, znam da ti je teško. Kaži sve naglas šta ti je na duši.
Čim sam zadnju reč izgovorila tiho, zaplakala je kao kiša. Jecala je tiho držeći glavu spuštenom, te je najzad progovorila.
K: Sećam se kad mi je stavio prsten kao da je bilo pre samo par minuta.. Planirao je to otkako smo saznali da ćemo ići u Italiju. A isto tako se sećam kad smo se prvi put poljubili, kad smo spavali zajedno.. Sve je to tako sveže, a za njega kao da ne postoji više.. Više ne postojim za njega..!
Prekrije lice šakama da i ja počnem da plačem zajedno sa njom. Osećam u duši svaku njenu reč a nemam načina kako da joj olakšam.
K: Uskoro je i njemu i meni rođendan. Sve bih dala da me taj dan samo na tren pogleda onim starim očima punim ljubavi. A opet.. znam da neće... Možda bih samo trebala da odem...
Tiho izgovori i počne da skida prsten sa ruke, te je brzo zaustavim.
Š: Šta radiš to?! Ni slučajno! On preživljava veliku traumu, a stvara još veću oko sebe. Mora shvatiti ubrzo da greši, a tebe će najviše želeti pored sebe kad to shvati.
Obriše suze i osmehne se na tren, pa me pogleda crvenih očiju.
K: Trebalo bih ja tebe da savetujem, a ne obrnuto.
Nasmejem se i ja sad na kratko, te joj se približim i zagrlim je.
Š: Ne znam na koji način, ali uvideće svoju grešku. Mora shvatiti uskoro...