Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 13. deo

~ Crni anđeli ~
●13.deo●
✦Markus✦
Stane pored mene grubo i odlučno, pa se osmehnem neprimetno i vratim pogled na momke. Jedan od njih se počešao po bradi, pa na kraju klimne glavom.
Xx: Dogovoreno, 65 hiljada. Imate fore do 5 popodne da prenesete robu na lokaciju.
Pogledam na brzinu na sat na zidu i vidim da je pet minuta do 12, pa pljesnem rukama kao znak za početak zadatka.
Momci se sklone iz skladišta, a nas četvoro užurbano priđemo drvenim sanducima punim upakovane marihuane. Udahnem duboko prelazeći pogledom preko tih providnih malih paketa, pa pogledam u Kleo.
K: Dobro nas je izvukla za prvi put.
M: Nisam očekivao da ovako dobra bude već prvi dan.
Osmehne mi se pa vrati kosu iza uha, a ja se vratim pakovanju robe. Svaki mali paket sam polako stavljao u plastične kutije pa u gepek našeg auta, pažljivo da ne bih pocepao celofan i tako uništio marihuanu, a i našu zaradu. Kleo me već uvežbano prati i ubacuje istim tempom pakete u gepek auta, dok Denz i Šej iza nas takođe pakuju. Možda i neće biti loše za Šej što radi ove poslove, ali ipak svi moramo da pripazimo na nju.
✦Šej✦
Pažljivo pratim kako Denz pakuje svaku kesicu, pa i ja pedantno radim kao i on. Na tren mi jedna kesica isklizne iz ruke, pa je grubo uhvatim kako se ne bi pukla od udarca.
D: Polako, pocepaćeš je.
Progutam knedlu pa nastavim pažljivije da pakujem kesice u kutije. Miris marihuane mi se neprestano uvlačio u nos iako je svaki paket bio čvrsto zapakovan i povremeno bi mi se zavrtelo u glavi od tog jakog mirisa.
Nakon tri sata napornog pakovanja marihuane u Denzov auto, obrišem rukom znoj sa čela.
M: Kleo i ja ćemo biti dovoljni. Dobra si bila danas.
Namigne mi sa osmehom, pa se i ja nasmešim umorno, ali zadovoljno.
K: Kako ćete vi sad kući?
D: Ići ćemo peške ne brinite se. Javite kad završite da znamo.
Markus i Kleo se smeste u auto i napuste skladište ostavljajući mene sa Denzom. Pogledam u svoje rukavice i nesvesno ih približim da pomirišem, pa se zateturam unazad.
D: Ne miriši bre!
Denzov glas me trgne, pa mi brzo priđe i skine rukavice, te ih baci u obližnji kontejner van skladišta. Krenemo niz ulicu ka kući, pa ja kao neposlušno dete krenem za njim.
Držao je ruke u džepovima farmerki i razgledao okolinu dok sam ja iza njega lomila prste. Ovo mi je prilika da se iskupim za ono što sam uradila.
Š: Denz...
Tiho prošaputam ali me on nije čuo već je samo nastavio da ide ispred mene.
Š: Denz..!
Iznenađeno zastade i okrene se blago ka meni, a ja skupim obrve.
Š: Ono sinoć... Žao mi je što sam se mešala tamo gde ne treba...
Kvrcne mi još jedan prst dok ga nervozno posmatram kao i on mene.
Š: Stalno si izbegavao kad se nešto tiče tebe, pa sam pogledala...
Izdahne sklanjajući pogled sa mene, pa me za tren ponovo pogleda.
D: Naučila si prvu lekciju da ne njuškaš okolo.
Okrene se i nastavi da ide niz ulicu, pa i ja krenem za njim, ne obazirući se na njegove reči.
Š: Zašto piše da su ti roditelji nepoznati?
D: A možda i nisi naučila lekciju još.
Kroz maleni smeh koji sam samo ja mogla da čujem mi se obrati ne okrećući se ka meni, pa se i meni osmeh stvori. Iako mu nisam videla lice, znala sam da nije sada toliko besan koliko je bio sinoć.