Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 105. deo

~ Crni anđeli ~
●105.deo●
✻NAKON TRI DANA✻
✦Denz✦
Nije mi bilo baš svejedno da ostavim Šej samu u bolnici, iako je to bilo samo na dva sata kako bih kupio nosiljku za Ejba. Sastao sam se sa Kleo kako bi mi dala i odeću za njega, da ne izlazi samo u povojima iz bolnice. Iako sam se brinuo za Šej, na kratko je taj osećaj nestao kad mi je Kleo rekla da Markus svakim danom sve više koraka pravi. Za možda mesec dana neće ni morati da koristi štake!
Vraćajući se u bolnicu, trčao sam kroz hodnike jer mi se opet zabrinutost za nju vratila. Već sa vrata sam je ugledao kako pored kreveta šeta pridržavajući se za njega blago.
D: Šej, nemoj bez mene..! Šta da padneš slučajno?
Š: Neću, ne brini se. Ukočila sam se sva u krevetu, kako ću doći do kola?
D: Pa ja bih te nosio..!
Propne se na prste i otisne mi maleni poljubac u uglu usana.
Š: Dolazio je doktor i rekao da možemo da napustimo bolnicu kad se spakujemo. Uskoro će dovesti Ejba.
Raspakujem malo odelo za njega koje mi je Kleo dala dok smo čekali da nam Ejb dođe. Tako je mali da mislim da će mu i ovo odelce biti veliko. Ali taman mu je bilo, a opet je bio tako malen. Maleni moj...
Smestivši ga u nosiljku, a potom i u auto na parkingu, krenuli smo kući. Šej je sedela pozadi sa Ejbom pridržavajući ga. Na ulaznim vratima našeg doma su nas sa osmehom dočekali Markus i Kleo, ali su više bili uzbuđeni što će videti Ejba nego nas.
K: Bože, kao anđeo je!
M: Gledaj, tačno pola Denz a pola Šej..!
Odmah sa vrata su nas spopali pa smo jedva od njih ušli u kuću. Ostavio sam Ejba sa Šej u njegovoj novoj sobici, pa sam se vratio za stvari u autu.
M: Čekaj!
Uplašeno se zaustavim na početku stepeništa, te mi on priđe sporo.
M: Nisam u bolnici uradio, al sad hoću..!
Protrlja ruke, te mi se još više približi hvatajući me za kragnu. Nasmejem se odmahivajući glavom blago, te raširim ruke. Već u prvom potezu je pocepao moju majicu do struka, a zatim ju je iscepao na još par mesta.
M: E sad si kako treba! Čestitam ti!
Žustro me povuče u zagrljaj, te me posle par trenutaka pusti da odem kod Šej i Ejba. Nečujno sam se približio odškrinutim vratima sobe, te sam ih posmatrao tajno. Ejb je počeo da zeva pospano dok se migoljio u Šejinom naručju.
Š: Pa tebi se već spava...
Počne blago da ga ljuška gore-dole time ga uspavljujući. Taman što se smirio, odjednom je zaplakao.
Š: Ti izgleda više voliš tatu nego mene...
Kroz osmeh mu Šej kaže, te se tiho nasmejem. Ispred mene je prelep prizor. Devojka, žena koju volim drži moje dete i uspavljuje ga. Ni za milion godina nisam ovo očekivao onog dana kad je došla u ovu kuću. Da ću tako brzo i lako pokleknuti pred njom. Da će me očarati i zavrteti oko sebe. Da ću je voleti dok sam živ! Sad da se nekim čudom Lejla pojavi ispred mene živa, u sekundi bih je izbrisao. Sa Šej je sve ovo stvarnost.
Š: Pa tata nas posmatra..!
Trgne me Šejino šaputanje kada je shvatila da ih posmatram, pa ostavim stvari kraj vrata i priđem im.
Š: Izgleda da hoće da ga tata uspava..
Nasmešim se i uzmem ga u ruke, pa ga u samo par trenutaka uspavam.
D: Tatin sin..
Smestim ga u krevetac nežno kako se ne bi probudio, te se okrenem ka Šej. Tako je pospano zevnula da mi je odmah izmamila osmeh na lice.
D: Jel treba i mamu da uspavam..?
Šapnem joj nežno pored uha osećajući pod prstima da joj se koža ježi. Obavije svoje ruke oko mog vrata, pa počne da drema u mom zagrljaju.
Š: Ja već spavam..
D: Hajde onda da odspavaš dok se on ne probudi...