Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 51. deo

~ Crni anđeli ~
●51.deo●
✻SLEDEĆI DAN✻
✦Kleo✦
Začujem kucanje na vratima apartmana pa se pospano podignem iz kreveta i u hotelskom ogrtaču dođem do vrata i otključam.
Xx: Dobro jutro, gospođice. Žao mi je što Vas budim ali ovaj gospodin je ovde...
Mladi konobar mi se obrati na engleskom, pa pogledam ka podu. Markus je spavao naslonjen na zid onako raskopčane košulje kako sam ga i izbacila iz apartmana.
K: U redu je, možete ići.
Xx: Ali on...
K: On je moj, rekla sam da je u redu.
Videvši da već počinjem da se nerviram odšeta do lifta te uđe u njega, a ja ponovo prebacim pogled na Markusa. Preumorno deluje i ukočeno, pa čučnem pored njega. Pomirišem ga očekivajući miris alkohola, ali nije pio. Ostao je da spava ispred vrata. Postane mi žao u jednom trenutku, te krenem rukom ka njegovom obrazu, ali on počne da se budi te brzo ustanem.
M: Kleo...!
Ugledavši me kroz bol od ukočenosti skoči, a ja se vratim nazad u sobu i ponovo se zaključam.
M: Zar si i dalje ljuta...?
Začujem njegov razočarani glas, pa odem u spavaću sobu i obučem se. Crna uska haljina iznad kolena mi se nađe na telu, pa obujem crne letnje čizmice sa malo većom štiklom. Kad njemu Ena može da šalje poruke, mogu i mene drugi da zagledaju.
Otključam ponovo vrata i prođem pored Markusa ni ne pogledavši ga.
M: Stani ljubavi...
Uhvati me oko struka sa leđa pa počne da mi ljubi vrat. Odgurnem ga blago od sebe i okrenem se namršteno ka njemu.
K: Šta ti misliš, da ćemo sve rešiti ako se kresnemo..?! E pa ne možemo samo tako!
Siđem niz stepenice u prizemlje hotela gde je recepcija, pa izađem kroz klizna staklena vrata na vrelo sunce koje najviše peče u podne. Sve je glupava Enina poruka upropastila. Da je nije bilo, sad bih sa Markusom šetala, ne ovako sama!
✻18H POPODNE✻
Nakon šest sati šetanja po gradu i radnjama u kojima sam kupila par stvarčica, oglasi mi se telefon pa ugledam poruku od Markusa. Ceo dan me nije ni nazvao, a sad se setio..!
Otvorim poruku i ugledam samo dve reči.
"Samo dođi..."
Osmehnem se na tren, ali se odmah zatim i uplašim misleći da mu se nešto nije dogodilo pa sa par kesa u rukama krenem ubrzanim hodom ka našem hotelu. Na ulazu se ništa neobično nije desilo, te najnormalnije nastavim ka našem apartmanu na trećem spratu. Brzo otključam vrata i uletim unutra bacajući kese na pod u dnevnoj sobi, pa počnem da ga tražim svuda, ali ga nije bilo već pronađem papirić na kuhinjskom baru.
"Čekam te na zadnjem spratu hotela. M"
I dalje zbunjena, ponovo izađem iz apartmana i liftom se popnem do desetog sprata. Izlazeći iz lifta, ugledam Markusa kako me čeka pokraj vrata za izlazak na krov zgrade. Na njemu vidim odeću koju zasigurno nije poneo od kuće - bela košulja, sa crnim sakoom i takođe crnim pantalonama dok je umesto nekih uglancanih cipela imao crne sportske patike.
K: Šta ćemo ovde?
Približi mi se šmekerski držeći jednu ruku u džepu pantalona a drugu mi sa osmehom pružajući.
M: Videćeš šta te čeka na krovu zgrade.
Postavim ruku u njegovu pa mi on otvori vrata izvodeći me na vrh zgrade.
K: Markuse...