Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 30. deo

~ Crni anđeli ~
●30.deo●
✦Denz✦
Čak iz kuhinje mogu da vidim kroz dvoja otvorena vrata kako žustro slaže papire u kancelariji, te se naslonim na kuhinjski bar i sa smeškom je odmerim. Toliko užurbano radi da joj kosa leprša oko lica, te joj padne par fascikla sa stola.
Š: A ne bre!
Vikne iznervirano, te izađem iz kuhinje i pogledam oko sebe na brzinu. Nigde nije bilo ni Markusa ni Kleo, te samo produžim do nje.
Ustane iz čučećeg položaja, te zatvorim vrata za sobom i sa leđa je obgrlim.
D: Bolje?
Š: Mnogo bolje..
Nasloni se na mene i opusti se, pa lagano počnem da joj ljubim vrat. Posle par poljubaca se okrene ka meni i stavi ruke oko mog vrata.
Š: Zar ja nisam spavala u tvom krevetu? Kako sam se probudila u svom?
D: Preneo sam te jutros oko pet sati u tvoju sobu.
Osmehnem se široko prisećajući se kako se čvrsto držala za moja ramena ne želeći da je pustim da sam morao da ležim još neko vreme pored nje.
Š: Nismo se tako dogovorili...
Gurne me na vrata i žustro mi obuhvati usne svojima da svaki sledeći poljubac jače odjekne u prostoriji.
D: Kleo sumnja.. stišaj se malo..
Š: Ućuti, znam da... uživaš...
Kroz poljubac se osmehnem dok ona zavlači prste ispod moje majice. Bože, ubiće me Markus za misli koje mi se trenutno vrzmaju po glavi. Ali ne mogu da se obuzdam kad ona ovako igra.
Š: Šta zamišljaš?
D: Kako...
Š: Ne uzvraćaš poljupce, sigurno o nečemu misliš...
Noktom mi zakači donju usnu dok se zločesto osmehuje, te je žustro pribijem uz sebe da ona vrisne.
D: Pustiću te da nagađaš šta zamišljam..
Zagrizem i povučem njenu donju usnu dok zavlačim polako ruke u njene pantalone. Izdahne zadovoljno dok se još više pribija uz mene, ali se oboje trgnemo kad začujemo viku.
Š: Ko je to?
D: Andre.
✦Markus✦
M: Daj bre, gubi se odavde sa tvojom plastikom!
Grubo viknem na njega, a Kleo me vuče nazad kako se ne bih potukao sa njim. Ta njegova plastika me pomalo uvređeno pogleda, ali ostane smirena kao i Andre.
D: Šta se dešava ovde?
Denz dotrča do nas, a za njim i Šej, ali ona ostane iza njegovog tela.
A: Vidim, osilili ste se od kada ste zaradili dosta para.
M: Kako ti znaš za novac i naše poslove?
A: Pa ti stvarno misliš da ja ne mogu da se raspitam?
Iznervirano stegnem zube i skupim pesnice, pa uhvatim Kleinu ruku kako bih se smirio.
M: Mogu i ja svašta da saznam o tebi, pa ne radim to! Ne možeš ni ti!
Š: Osim ako si ljubomoran na naš rad.
Staloženo se Šej obrati Andreu iza Denza, pa prebacim pogled na nju. Možda je u pravu, možda Andre propada.
A: Baš ću da budem ljubomoran!
Frkne ironično stavljajući ruke u džepove, pa ga opet pogledam.
A: Svi mi znamo da sam ja zasigurno u jednoj stvari bolji od tebe, Markuse.
M: U kojoj to?
A: Zaboravio si naše trke, zar ne?
Prevrnem očima nervozno, pa udahnem duboko.
M: U tome si bolji?
A: Koliko se sećam, ni u jednoj nisi pobedio jer samo znaš motor da voziš.
Besno počnem brže da dišem da od besa počnu ruke da mi se tresu.
A: Što ti ne bih pokazao ustvari da si i dalje loš? Pozivam te na trku večeras. Šta kažeš? A da, pa ti nemaš auto..!
M: Proklet da si!
Kleo me ponovo zaustavi kad krenem na Andrea, pa se on zlobno osmehne i okrene ka kolima.
A: Poziv za trku važi.. ako nađeš kola do večeras. U 20 časova, nemoj da kasniš.