Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 10. deo

~ Crni anđeli ~
●10.deo●
✦Markus✦
Sednem na stolicu vadeći iz kutije za prvu pomoć silne zavoje i gaze, te Šej polako uđe u sobu zatvarajući vrata za sobom.
M: Sedi tu na ivicu kreveta.
Razvučem zavoj skroz preko svojih nogu pa ona ispruži svoje šake gde je konopac urezao rane u dlanove.
Počnem polako da joj mažem kremu na usekotine pa ispod oka primetim da trpi bolove.
M: Izdrži još malo, brzo sam gotov.
Š: Mhm...
Kroz režanje promrmlja, pa stavim čistu gazu preko usekotina i počnem da obavijam zavoj oko šaka.
Š: Ljut si zbog tetovaže, zar ne?
M: Bilo bi lepše da ste mi rekle, ali svakako ste pravilno postupile. Da nisi imala tetovažu, ne bi upala.
Osmehne se kroz bol, pa joj najnežnije što mogu zavežem zavoj u čvor.
M: I lepu si odabrala, baš ono što te opisuje.
Š: To je i Denz rekao.
M: E ako ti je on to rekao, sigurno si pravu ubola. On je kao galerija tetovaža!
Izmamim joj sada već dosta iskreniji osmeh, pa se i sam nasmejem. Taj njen smešak se polako pretvorio u zabrinuti izraz, pa postavim laktove na kolena kao i ona i izdahnem duboko.
M: Plašiš li se svega ovoga?
Pomalo iznenađeno me pogleda, pa odmahnu glavom na brzinu.
Š: Ne plašim se, ovo sam želela.
M: Šta si želela tačno?
Š: Da budem blizu tebe, da živim slobodno kao ti.
Osmehnem se ironično jer sam upravo to i ja želeo kada sam odlučio da napustim kuću.
Š: Da li je mama dobro...? Da ne bije sad nju...?
Spuštenog pogleda me tiho upita, pa obližem donju usnu. Nju to brine, a ne to što je upravo ušla u bandu i što je opasnost čeka na svakom koraku.
M: Šej. Te iste večeri kad sam te doveo ovde, poslao sam dvojicu naših momaka da budu u okolini njihove kuće. Otac ne tuče nju Šej, nemoj se brinuti za nju.
Zbunjeno podigne pogled tražeći od mene neko objašnjenje za to, te ja samo nastavim.
M: Nisu ih pratili samo te večeri, prate ih već tri dana. Dolazi kući raspoložen, nije pijan, čak se i smeje.
Opet se nasmešim ironično spuštajući pogled dok u sebi kontrolišem plamen besa koji se skuplja godinama.
Š: Zašto se samo prema nama tako ponašao?
Sa suzama u očima me upita a mene počne da steže grlo. Ionako je sve drugačije sada, nema potrebe da ne zna.
M: Sećaš se kad si došla iz škole i našla me na podu kako mi čelo krvari?
Š: Kako da se ne sećam? Govorila sam ti da odemo u bolnicu, ali ti si hteo da te ja previjem.
Osmehnem se jer sam oduvek znao da ona najbolje može da me zaleči nego bilo koji lekar.
M: To su bile ujedno i poslednje batine od oca. Dok me je tukao, u jednom trenutku je viknuo "Ni tebe ni nju nisam želeo!" i tada me je pogodilo. Razlog njegovog pijanstva i batina smo ustvari bili mi sami. Smetalo mu je što smo se uopšte rodili..
Tiho izgovorim poslednju rečenicu, te začujem njene najtiše jecaje i brzo sednem pored nje na krevet.
M: Hej, možda je ovo dobro ispalo..
Š: Kako to..?
M: Dobila si ono što si želela - da budeš pored mene.
Nasmeje se brisajući suze, pa je zagrlim sa strane.
M: Pravi si pupoljak...