Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 46. deo

~ Crni anđeli ~
●46.deo●
✻VEČE✻
✦Šej✦
Konačno uspem da okupim Markusa i Kleo u kancelariji zajedno sa Denzom. Njih dvoje ceo dan ne izlaze iz sobe, a po njihovim licima sad vidim i da se nešto baš ozbiljno desilo. Kleo je preumorna, a Markus jedva prikriva bes. Pogledam na kratko u Denza koji samo slegne ramenima, te ipak rešim da pitam iako ne bih možda trebala.
Š: Šta se to desilo dok mi nismo bili kući?
M: Andre je napao Kleo. Jesi zadovoljna odgovorom?
Zaprepašćeno pogledam u Kleo koja samo sklopi oči ne želeći da nastavi dalje, pa skrenem temu.
Š: Dakle, zadatak...
M: Šej, rekli smo da nećemo na tvoj rođendan ništa da radimo.
Š: Znam, ali ipak je hitno.
Prevrne očima kad pomisli da ja ne gledam, pa na sto stavim prethodno ištampan papir.
M: Šta je to?
Š: Zahtev za pomoć. Naime, jednoj ekipi u inostranstvu treba pomoć i našli su odnekud nas. Samo im treba još pari ruku, ništa strašno, a novac je odličan.
K: Gde se ide?
Š: Bolonja, Italija.
Izmamim oboma maleni smešak, pa presavijem papir i dam ga Markusu.
Š: Kleo i ti krećete rano ujutru.
M: Vas dvoje ne?
D: Treba neko i na kuću da pazi.
Š: A i vi bi trebalo malo da se udaljite posle onoga od danas.
Nadovežem se na Denza, pa oboje u istom trenutku prekrstimo ruke. Markus i Kleo se međusobno pogledaju pa ipak pristanu.
M: Trebaće nam samo jedan dan da to uradimo, odmah ćemo se vratiti.
D: Šta radiš ti?
Iznervirano ga Denz upita ciljajući na ono što i ja mislim pa ga popreko pogledamo.
Š: Bato, ostajete najmanje 10 dana tamo! Sve sam rezervisala.
M: O Bože...
Mahajući rukama izađe iz kancelarije, pa i Denz za njim.
K: Priznaj da nisi htela da ideš na zadatak samo da bi bila sama sa Denzom..
Tiho me nagovara Kleo zatvarajući vrata, te se ironično naslonim na ivicu stola.
Š: Ne... odakle ti too..?
Osmeh mi se pojavi na licu, pa mi ona priđe.
K: To je postalo nešto ozbiljno, a?
Š: Ne znam, samo... kao da smo neki klinci kad smo sami, ne znam!
Počnem da se pravdam ali shvatim da ne umem ni da opišem šta osećam osim jednog prijatnog haosa.
Š: Ispričao mi je za Lejlu danas.. Znala si je?
K: Par puta sam je samo viđala na tren, nikada se nismo upoznale.
Š: Kleo, ja... bila je toliko velika bol u njegovim očima i rečima... a opet nijedan osmeh se nije pojavio dok je pričao o njoj. Kaže mi da se nije nikad tako smejao pre nego što sam ja došla.
K: Istina je, retko kad sam ga viđala da se smeje. Bio je uvek ozbiljan tip, kao Markusov stariji brat. I u pravu si, češće se smeje u poslednje vreme...
Zamisli se razmišljajući o zadnjih par dana, te zavrtim svoju ogrlicu oko vrata i nasmešim se crveneći se.
K: Jel on to kupio?
Š: Mhm...
K: Kad ćete reći Markusu?
Š: Ne verujem da ćemo mu reći...
Nakrivi glavu gledajući me pa se ugrizem za usnu.
Š: A kao da ne znaš Markusa..!
K: U pravu si, ubio bi ga od batina..
Š: Samo se pravi da ništa ne znaš, dok Denz i ja ne smislimo šta ćemo.
Nemajući drugog izbora klimne glavom, pa izađemo iz kancelarije.