Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 42. deo

~ Crni anđeli ~
●42.deo●
✻TRI NEDELJE KASNIJE✻
✦Šej✦
Neobično je tiho u kući iako je tačno podne. Uspavala sam se jer sam radila na novom zadatku do tri ujutru, a nikome ni traga ni glasa. Provirim u Denzovu sobu polako da ga ne probudim, ali nađem praznu sobu i sjajno zategnut krevet. Opet ima nesanicu, sigurno nije ni spavao. Ali gde su svi ostali?
Siđem bosa i samo u pidžami niz stepenice pa primetim da su vrata trpezarije skoro pa zatvorena. To je čudno...
Polako im se približim i rukom ih gurnem, pa začujem viku.
M&K&D: SREĆAN ROĐENDAN!
Svo troje glasno viknu uglas, pa ih zbunjeno pogledam, a zatim i u plavo-bele balone zalepljene za zid iza njih.
Š: H-hvala..?
M: Nemoj mi reći da si zaboravila svoj rođendan?
Š: Da nisam, sigurno bih vrištala od sreće i zbog ovako lepo ukrašene sobe.
K: Imali smo izbor umesto roze i plavih balona, pa se nadamo da smo pogodili što smo izabrali plavu.
Š: Hvala Bogu, pogodili ste.
Konačno se osmehnem i pridružim im se, pa je usledilo pojedinačno grljenje i čestitanje.
M: Znam da ne voliš ono rođendansko pevanje, pa ćemo te poštedeti toga.
Š: Zahvaljujem.
Izgovorim sa osmehom, pa uzmem zalogaj torte i zbunjeno se okrenem ka Denzu.
D: Torte ne umem da pravim, žao mi je.
Nasmejemo se svi, pa i sama shvatim da je torta iz obližnje poslastičarnice.
K: E sad pokloni!
Kleo radosno povikne, pa gurne Markusa laktom. Doda joj neku malu kutijicu sa mašnom, pa je ona da meni.
K: Markus i moj mali poklon ali kvalitetan..!
Znatiželjno otvorim kutijicu i ugledam kreditnu karticu, pa ironično pogledam u Markusa.
M: Sad kupuj stvarčica koliko hoćeš, al svojim delom novca.
Osmehnem se razdragano grleći ih, pa se Denz približi držeći u ruci belu kutiju sa sivom mašnom.
D: Nemoj me ubiti za ovaj poklon.
Obrati se Markusu dajući mi kutiju, pa sam još više čekala da ga otvorim. I zaista, vredelo je iščekivanja. U kutiji obloženoj belom svilom stoji crni CZ 75, pištolj kojim sam pucala, na čijem okviru su ugravirane ruže. Razdvojenih usana polako uzmem pištolj u ruke diveći se ovom prizoru, pa pogledam u Denza. Desnim okom koji nisu mogli da vide Markus i Kleo mi na brzinu namigne da izazove da ceo moj stomak i mozak polude.
Zagrlim ga najsnažnije što mogu propinjajući se na prste, pa se približim njegovom uhu.
Š: Hvala ti...
D: Uživaj mala...
Tiho i on meni šapne, pa se odvojim sa malenim suzama u očima.
M: E sad torta!
Radosno uzvikne trljajući ruke kao kad je bio mali, pa Kleo i ja isečemo parčad za momke i pridružimo im se.
Š: Inače, novi zadatak...
M: Ne! Danas nema zadataka, rođendan ti je. Sutra ćemo o poslu, posle torte idi sa Denzom da koristiš malo tu karticu. Ionako si se njegovom poklonu više obradovala...
Pokušao je razočarano da mi kaže, ali nije uspeo da skloni osmeh. Uvek je voleo da me zeza oko nekih gluposti.
Š: A za šta da koristim karticu?
K: Šta god hoćeš! Imaš 20 hiljada na njoj, troši na šta želiš.
Kleo mi namigne ne prestajući da njuška oko mene i Denza, pa ga i ja krajičkom oka pogledam. I da mi nije ništa poklonio ne bih se bunila, ali ovako ću ovaj poklon zauvek pamtiti.