Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 86. deo

~ Crni anđeli ~
●86.deo●
✦Denz✦
Da li da ovo uradim? Da li da uđem i pogledam ga ponovo? Ne, ne treba da ga pogledam. Ali ipak... možda bi trebalo.
D: Poseta za Andrea Pereza.
Xx: Ime posetioca?
D: Denz Garsija.
Xx: Šta ste mu Vi?
Skupim usne u ravnu liniju, te progutam knedlu.
D: Brat. Ja sam mu brat..
Nevoljno prevalim te reči preko usana, te me ubrzo prozovu u sobu za ispitivanje pošto je ovo iznenadna poseta. Naslonim se rukama na sto vešto pucajući prste dok ga čekam. Začu se otvaranje vrata, pa ga u zatvorskom odelu uvedu u prostoriju i smeste u stolicu nasuprot meni. Hladan izraz lica je vladao njime sve dok stražari nisu izašli napolje, a onda se osmehnuo.
A: Čuo sam da si se predstavio kao moj brat. Prihvataš me izgleda?
D: Ne prihvatam te uopšte, Andre.
Ubilački pogled mu je ponovo zavladao na licu.
A: Šta ćeš onda ovde?
D: Znaš, pomislio sam u momentu kako bih ipak trebalo da te posetim. Kroz glavu su mi prošle tvoje reči da te nikad nisam zanimao, a tad nisam ni znao da imam brata. Činilo bi se pomalo okrutno da te sada ne obiđem. Ali evo sad, sedim ispred tebe i... gadiš mi se. Blago rečeno.
Tresne rukama vezanim lisicama o sto, pa stegne vilicu.
A: Došao si to da mi kažeš?!
D: Shvatio sam nešto čim si ušao na ova vrata. Koliko god da smo mi krvno povezani, u duši nismo nikad bili.
Ironično se osmehne i zavali se u stolicu, a ja samo nastavim dalje.
D: Zašto si organizovao pucnjavu na Markusa?
Gromoglasno se nasmeje i po prvi put počnem da se strašno živciram.
A: Zašto da ne? Jesam li ja ostao bez normalnog hoda? Zašto da ne ostane i on, neka vidi kako je to. Imam dobre strelce u ekipi.
Bože, kako bih ga zadavio sad!
D: Greška, imao si. Više ih nemaš. Za sve će da ti se sudi: za svako ubistvo, za Lejlu, za podmetanje leša u našoj kući, za ranjavanje Markusa. Za sve!
A: Baš lepo.. Brineš se za Markusa, a za rođenog brata koji trune u zatvoru ne. Baš lepo.
D: Znaš šta, Andre? Za razliku od tebe, Markus mi je jedini brat. Markus je brat kojeg priznajem.
Bilo mi je dosta njegovih gluposti, te samo ustanem i napustim prostoriju. Ne želim da slušam više njegove laži uprkos tome što nas je rodila ista majka. Ma kakva majka! Da je majka ne bi nas ostavila! Brzo napustim zgradu zatvora i sednem nazad u auto. Laktovima sam se oslonio na volan i prošao rukama preko čela. Zašto sam došao kod njega? Da bih se iznervirao? Pogrešio sam što sam uopšte dolazio..!
Udahnem duboko, te ponovi otvorim oči. Šta ja to radim? Brinem se za nekoga za koga ni ne treba da se brinem. Imam Šej kući, trudna je sa mojim detetom, a ja sam došao ovde. Trgnem se brzo na tu pomisao i odmah mi se osmeh ocrta na licu. Razgovorom sa Andreom sam ostavio sve iza sebe, sada je vreme da živim drugačije. Da živim sa osobama koje volim..