Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 26. deo

~ Crni anđeli ~
●26.deo●
✦Denz✦
D: Što nas špijuniraš?
Upitam je dok čačkam nešto oko ormara kako mi ne bi videla lice jer se smejem. Bila je tako smešna kad je Markus ustao, nije znala kako će se izvući.
Š: Čula sam tvoj smeh, pa sam zato...
Okrenem se ka njoj sa radoznalim smeškom i ona istog trena zastane sa govorom.
D: Nije valjda da samo to treba da uradim i ti zanemiš?
Osmehnem se još više i blago čučnem pa je uzmem u naručje i podignem iznad sebe. U samo tankoj majčici na bretele mi je bila tako sitna u naručju, pa nisam ni smeo da zaustavljam pogled na delovima njenog tela. Pod kožom na rukama sam osećao kako joj se gole butine ježe, pa i sam spustim pogled dole. Da li ti uopšte nosiš neki šorts ili ne? Izgleda i da ne nosiš...
Brzo se privije uz mene grleći me čvrsto, pa je posle par trenutaka spustim na zemlju. Iz fioke noćnog ormarića izvadim fasciklu o meni koju sam krišom uzeo danas iz kancelarije, pa joj dobacim.
Š: Šta je ovo?
D: Ono što si želela da saznaš o meni.
✦Šej✦
Sedne na kraj kreveta, pa mi prstom pokaže da otvorim fasciklu i da sednem kraj njega. Isprva stanem zbunjeno, ali ga poslušam pa pročistim grlo.
D: Šta te zanima?
Postane mi neugodno jer sada od mene direktno traži da mu postavljam pitanja.
Š: Zašto su ti roditelji nepoznati...?
Zagrize usnu par puta pa se zagleda ispred sebe.
D: Zato što ne znam ko su. Odrastao sam u domu za nezbrinutu decu, tačnije stalno sam se selio iz jedne ustanove u drugu. Nigde nisam bio za stalno.
Skupim obrve vraćajući pogled na papire, pa nesvesno ruke počnu da mi drhte. Nikada ovo ne bih pomislila za njega.
Š: Kakav ti je bio život u domu?
Zatvorim fasciklu pa se laktovima naslonim na kolena pokušavajući da doprem još više do njega.
D: I nije bio težak zapravo. Bio sam dosta krupniji od ostale dece pa kad bi izbio neki problem, ja sam to rešavao. Baš kao što sam i Markusa vadio iz sranja.
Osmehnem se pa obližem usne prelazeći preko njegovih snažnih ruku koje se poneki put zgrče nesvesno dok on priča.
Š: Zašto si mi sve ovo rekao...?
D: Zaslužuješ da znaš.
Osmehne mi se blago i ja mu uzvratim, pa uzdahnem i ustanem sa kreveta.
D: Što ti vrištiš u sobi već par noći?
Okrenem se naglo ka njemu dok me on već gleda podignutih obrva očekujući odgovor. Spustim pogled, pa se ugrizem za usnu.
Š: Imam neke košmare, proći će me.
Osmehnem se lažno, pa me uhvati za ruku.
D: Spavaj noćas kod mene.
Radoznalo ga pogledam, pa klimnem glavom.
Š: Odneću papire dole i vraćam se.
Čim napustim sobu široko se osmehnem, pa se brzo spustim niz stepenice. Koji osmeh, koja toplina i nežnost! Jebem ti!
Uđem u kancelariju, pa pre nego što ostavim fasciklu u fioci, još jednom je otvorim. Okrenem drugu stranu papira, pa ugledam nešto potpuno drugačije, ali i dalje vezano za Denza.
Ime: Lejla
Odnos: Devojka
Stanje: Ubijena
Slučaj: Nerešen
Postavim ruku na usta kako ne bih zajecala, pa mi se suze skupe u očima. Ova devojka je bila Denzova devojka...? Zašto je ubijena? I zašto mi Denz to nije rekao?
Dok nisam videla njenu sliku na trećoj strani pomislila sam da ja možda ličim na nju, ali čim sam videla devojku smeđe kose, znala sam da to nije u pitanju. Imala je svega 17 godina, kako piše u papirima. Možda je Denz želeo da ja to sada pročitam, a možda je prosto i zaboravio.
Trgnem se posle par trenutaka i obrišem suze u uglovima očiju, pa izađem iz kancelarije.