Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 94. deo

~ Crni anđeli ~
●94.deo●
✦Markus✦
Začujem kako me Šej doziva na večeru, te zaključam fioku gde sam ostavio papire i zaputim se ka trpezariji. Počeo sam i da ubrzavam ovim kolicima kao da se trkam, navikao sam se na njih malo.
K: Polako!
Kleo vrisne iza mene, ali prekasno - već sam udario u vitrinu pored vrata.
M: Malo sam se zaneo..
Šej me pogleda i popreko i zabrinuto u isto vreme, te ćutke sednem na moje mesto za stolom. Denz nam se sveže istuširan brzo pridružio u kuhinji, pa smo počeli da sečemo još uvek vruću picu. Grizući svoje parče, na trenutak sam se setio prve večeri kad je Šej jela sa nama. Isto smo jeli picu, te se neprimetno i brzo osmehnem. Baš je dosta vremena prošlo...
D: Isceđena pomorandža.
Ispod oka pogledam u Šej i Denza koji joj daje tek isceđen sok.
Š: Ne ide mi uz picu..!
D: Trudna si, rekli smo da moraš da piješ ovo.
Bunila se još malo ali je ipak prihvatila sok, a ja zagrizem donju usnu. Nisam uopšte razmišljao o Šejinoj trudnoći. Kako se to desilo? Lupaš gluposti Markuse, vrlo dobro znaš kako se to događa..! Zašto je zadržala dete, premlada je.. Nije spremna za to nikako. Mala je, ima samo 18 godina.
M: Šta je sa Andreom?
Skrenem sa svojih misli na nešto što naročito ja ne bih trebao da pitam. Svo troje su me zabrinuto pogledali prestajući sa jelom.
M: Šta me gledate tako? Znam po Denzovom licu kad se vrati iz svoje "šetnje" gde je bio. Svi nešto šuškate, tako da znam da je on u pitanju. Ispljunite više.
Svo troje su se zgledali, te odložili jelo za trenutak.
Š: Sudiće mu se uskoro, ali najverovatnije neće nikad izaći iz zatvora..
M: Dobro. Denz?
D: Rekao sam da ga leče, kao što su to radili u domu..
M: Dobro je i to. Kleo?
K: Ja samo slušam njih dvoje, ništa više.
Podigne blago ruke braneći se, te nastavim sa jelom bez reči.
Š: Uništio si sva dokumenta..?
Šej me plašljivo pogleda, te klimnem glavom.
M: Jesam, posle ovoga sa mnom i sa... Andreom... Doživeli smo nešto strašno zbog poslova koje smo radili. Sada si i ti, Šej, u drugom stanju, ja sam nepokretan... Nema smisla dalje se žrtvovati. Živećemo kao ostali svet. Bar se nadam...
Završim za par trenutaka sa jelom, pa se povučem nazad u svoju sobu. Odmah se prebacim uz pomoć ruku na krevet, pa se ispružim. Počnem i sam da razmišljam o svemu što se izdešavalo, pa me prekine poziv na telefonu te se brže bolje javim.
M: Da?
Xx: Paket ćemo isporučiti 4. novembra, kao što ste tražili. Ostaje ista adresa?
M: Da da, ostaje sve isto.
Prekinem vezu i odložim mobilni, pa se zamislim ponovo. Ako ostanem budan tu celu noć, biće paket spreman taman za 5. novembar, kad mi je i potreban.