Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 74. deo

~ Crni anđeli ~
●74.deo●
✦Kleo✦
Prošlo je samo nedelju dana otkako su me stavili u zatvor sa ostalim ženskim kriminalcima. Nedelju dana kako na popucalim dušecima spavam i slušam hrkanje moje cimerke Fane.
F: Jel vreme da ustanem..?
Tiho me upita, te pogledam na maleni sat u našoj ćeliji. Tek je 5 ujutru.
K: Imaš još sat vremena.
Promrmlja jedno "mhm" i ubrzo zahrče ponovo, te prekrstim ruke i naslonim glavu na hladan zid. Ta hladnoća mi se kroz rame brzo proširila na celo telo pa sam zamislila Markusove ruke kako me greju sad. Gde li je on, kako li je..?
Osetim malene suze u očima, te ih brzo sklopim sećajući se našeg prvog poljupca.
●FLASHBACK●
K: I šta sad ovde radimo?!
Iznervirano siđem sa njegovog motora i namršteno pogledam gde me je ovo doveo.
K: Šta, udavićeš me?
Ironično ga upitam pokazujući pogledom na reku.
M: Zar ti ličim na nekoga ko će te ubiti?
K: Oblećeš oko mene u školi već dve nedelje i sad si me ovde doveo. Nemam drugo objašnjenje osim da ćeš me ubiti.
Sa osmehom prevrne očima i približi se reci prolazeći pored mene.
M: Neću te ubiti, ne boj se.
K: Ja tebe da se bojim?!
Prasnem u smeh na tu njegovu misao da ga se bojim, ali se ubrzo uozbiljim.
K: Mogu lako da te savladam, baš ću da te se bojim!
Prevrnem očima i stavim ruke u džepove jakne, te krajičkom oka primetim da mi se polako približava.
M: Ma nemoj?
Brzinom svetlosti me je uhvatio oko struka i pribio uz sebe i odmah prislonio svoje usne na moje..! Namrštim se odmah i odgurnem ga svom snagom od sebe, a zatim i puknem snažan šamar. Glava mu se okrenula skroz u stranu, ali ju je vrlo brzo vratio.
Silovito me je nogom sapleo da sam leđima tresnula o zemlju, a zatim se on našao na meni.
M: Ne prihvatam "ne" kod poljupca.
Još jače ponovi poljubac od malopre. Gurala sam ga rukama od sebe, a onda sam najednom stala. Opustila sam usne i počela polako da uzvraćam poljubac. Šta radiš to Kleo?! Grdim sebe u mislima, ali i to polako isparava čim postavim ruke oko njegovog vrata time ga privlačeći u još dublji poljubac. Od samog jednog poljupca me je privukao sebi kao magnet.
Kada se odvoji napokon, počne zadihano da diše gledajući me čas u oči, a čas u usne. Palcem mi je ispod majice prelazio preko kože čekajući nešto.
M: Šta bi sad, nema šamara?
K: Umukni!
Izdignem glavu malo i ponovo dotaknem njegove usne svojima. Izgleda da sam odlepila čim ovo radim..
●END OF FLASHBACK●
Nasmešim se na trenutak prelazeći prstom preko usana tražeći sad njegove dodire koji su mi preko potrebni.
Xx: Ustajanje!
Ponovo namrgođena stražarka drekne kroz hodnike zatvora, te se odmah začulo šuškanje i škripanje kreveta kako su svi počeli da ustaju. Zajedno sam sa Fanom napustila našu ćeliju i počela da se krećem niz hodnik među ostalim zatvorenicama. Iako je prošlo već nedelju dana, njihovi sumnjivi i podmukli pogledi upućeni meni nisu prestajali. Pokušala sam da se pomirim sa tim da ću ovde ostati duže vreme i morala sam nekako da se prilagodim okruženju.
Xx: Kučko!
Odjednom sa tom rečju osetim snažan udarac u leđa koji me odmah obori..! Izgubila sam na par trenutaka vazduh, ali čim sam ponovo dobila priliku da prodišem, opet nisam imala vremena. Udarena sam u stomak. Odmah se stvorio haos, sve žene su počele da navijaju umesto da mi pomognu, a Fana se negde izgubila. Udarac za udarcem, stomak, vilica, leđa, sve se nizalo jedno za drugim da je počelo da mi se crni pred očima.
Xx: Umri!
Takve reči su se samo čule kao i glasno navijanje ostalih. "Ne daj da te gaze", reči moje ljubavi su počele da mi odjekuju kao eho u glavi. Uzdao se u mene da neću pokleknuti, a ja ga sada izdajem.
Xx: Dosta! Pustite je!
Neki glas je dopirao dok sam kroz kašalj pljuvala krv presavijajući se na podu. Nikako mi nije bilo jasno zašto nikog od stražara nema, pa sam konačno mislila da je neko stigao. Ali po glasu, nešto je zvučalo poznato.
Xx: Kleo...
Osetila sam poznate ruke koje dve godine nisam osetila na svojoj koži. Da li je i ona ovde..?
K: Mama...?