Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 97. deo

~ Crni anđeli ~
●97.deo●
✦Šej✦
Nikad nije bila tako besnog izraza lica, što je učinilo da se naježim sva. Otkud ona ovde posle toliko vremena..?
Mama: Na šta to ličiš?! Kako si dozvolila to sebi?!
Prve reči koje mi izgovara su reči mržnje i gađenja, da se meni slama srce.
Š: Ja..
Mama: Kako te nije sramota?! Koliko ti imaš godina i sa kim si to uradila?!
M: Šta se ovde dešava?
Odnekud iza mene se pojavi Markus na štakama, te samo na milisekundu zaboravim da majka stoji ispred vrata. Ide mu na bolje..! Ali otkud on u kući?
Mama: Znači istina je, upucan si...
M: Da jesam, i sada se oporavljam. Kakvu sam to buku čuo?
Ponovo prebaci pogled pun prezira na mene, pa obriše razočarane suze.
Mama: Nikad od tebe ovo ne bih očekivala Šej. Imaš prokletih 18 godina! Sa stomakom do zuba izgledaš kao dro...
M: Probaj samo to da izgovoriš. Upozoravam te.
Markus je iznenada prekine stajući odmah do mene, pa nas iznenađeno pogleda.
Mama: Ti ovo podržavaš..?!
Drekne i na njega, ali ne onoliko koliko je na mene, te Markus hladno ignoriše to njeno pitanje.
M: Zašto si došla?
Mama: Posle toliko meseci.. previše ste mi nedostajali, ali izgleda da ovo nisu moja deca... Sram vas bilo... tebe najviše Šej.
Odmeri me od glave do pete još jednom gadljivo, pa se okrene i nestane iz našeg dvorišta za tili čas. Markus štakom zalupi vratima, te se jedva zadržim za njih ispuštajući bolne jecaje. Zašto me smatra takvom osobom? Zašto jednostavno nije mogla ni da me pita kako sam i kako podnosim trudnoću? Zašto?!
M: Dobro je, nemoj.. Šššš...
Iznenada osetim Markusovu ruku oko mog struka kako me privlači u zagrljaj, te primetim da je rizično pustio jednu štaku kako bi me zagrlio. Čim sam naslonila čelo na njegova prsa, briznula sam u još jači plač dok me je on mazio po kosi.
M: Smiri se, ne plači zbog nje. Dođi..
Osloni se na drugu štaku, pa dođemo u njegovu sobu, te sednem do njega na krevetu. Suze ne prestaju da mi kvase lice jer mi mozak non stop ponavlja majčine reči. Zaista je razočarana u mene...
M: Hej Šej...
Skloni kosu sa mog lica kao da mi vezuje rep, pa mi usmeri pogled ka njemu držeći me za bradu.
Š: Zašto me svi shvataju kao malu? Zašto samo ne mogu da dobijem lepe reči? Možda nije ovo trebalo da se desi sad, ali jeste. I volim ovo dete, ovo dete želim da odgajam sa čovekom koga volim i sa kim zamišljam baš ovakav život. Nikada se nisam pokajala, zar se treba za ovako divnu stvar kajati..?
✦Markus✦
Kroz jecanje isprekidano govori svoju bol na srcu da mi postaje sve teže i teže. Pređem palcem preko njenog obraza, te je nateram da me ponovo pogleda.
M: Ne treba da se kaješ, imati dete je nešto najlepše na svetu. I ne treba da se obazireš na njene reči, sve su prazne. Radiš ono što ti želiš, što je dobro za tvoju sreću i za...sreću ovog malenog bića.
Spustim ruku nesigurno na njen stomak osmehujući se, pa i njoj izmamim osmeh na lice.
M: Nisam pitao za dozvolu. Smem li da postavim ruku?
Š: Naravno..
Pređem rukom preko njenog stomaka pa zaradim i udarac u šaku na šta se još više nasmejem.
M: Vidi se da je Denzovo dete.
I Šej se glasno nasmeje brišući suze od malopre, te spojim njeno i moje čelo.
M: Ne smeš da se stresiraš zbog tog deteta. Bože, postao sam kao Denz..!
Nasmeje mi se, pa odjednom ugledamo Denza na vratima.
M: Koliko dugo ti stojiš tu?
D: Dovoljno.
Uđe unutra i sedne sa Šejine druge strane grleći je.
D: Video sam je usput, pa sam pretpostavio šta se desilo. Zašto se uvek nešto dogodi kad ja nisam tu?!
Tužno upita ljubeći Šej u kosu, te odmahnem glavom sa osmehom zajedno sa njom.
M: Ajde u svoju sobu odlazite, hoću da se odmorim od svega. Nema maženja preda mnom, stalno vas podsećam!
Š: Gde je Kleo?
M: Ludira se na novom motoru.
Š: Jel sad sve u redu sa vama?
Skrenem pogled nemo, pa se naslonim na jastuk. Ni sam ne znam šta je meni, šta mi još treba, ali želim da se oporavim potpuno, ne želim pred njom da budem ovakav..