Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 27. deo

~ Crni anđeli ~
●27.deo●
✦Šej✦
Tresem se na podu dok mi se suze slivaju niz lice koje pokrivam rukama.
Š: Nemoj molim te..
Drhtavo kroz suze izgovorim plašeći se ponovnih batina dok me već svaki deo tela boli.
Š: Ne!
I opet osetim udarac u telo od kog se samo presavijem uz bolni jecaj.
Xx: Ućuti!
Š: Nemoj tata, molim te...
Dolazeći do vazduha zajecam još glasnije jer sada ne prestaje da me udara. Jedan udarac za drugim i na usnama osetim ukus krvi. Obrišem usne prstima i vidim jarko crvenu krv, pa još više zaplačem.
Š: Nemoj tata...
Počnem da šutiram nogama nekontrolisano, pa skočim u krevetu ponovo vrištajući iz sveg glasa, te snažno skupim jastuk ispred sebe.
D: Hej, hej...
Njegove snažne ruke su me obgrlile čvrsto i držale neprekidno dok nisam prestala da jecam i da se tresem.
D: Samo si sanjala...
Pomazi me po kosi i odmah sklopim oči naslonjena na njegovom ramenu, pa ga čvrsto uhvatim za ruku dok sam pod kožom osećala njegove vene.
D: Šta si sanjala?
Š: Otac me... je tukao...
Stresem se ponovo od straha i pribijem se još više uz njega. U mrklom mraku sam jedva i videla da sam u krevetu, jer je sve u njegovoj sobi bilo tamne boje.
D: Doneću ti vode.
Š: Probudila sam i tebe..
D: Nisi, nisam ni spavao. Nesanica, sećaš se?
Osmehne mi se, pa se odvoji od mene.
Š: Zbog Lejle ne spavaš, zar ne?
Zastane sa pomeranjem i ostane da sedi na ivici kreveta okrenuvši mi time leđa.
D: Nisam mogao da izgovorim to, a znao sam da ćeš pročitati. Tako mi je lakše bilo da saznaš..
Š: Šta joj se dogodilo...?
Uzdahne duboko pa se okrene blago i ugledam mu samo polovinu lica.
D: Bio je to moj poslednji dom pre nego što sam napunio 18. Zajedno smo bili šest meseci, ali smo se voleli. Nije bila ni zaljubljenost a ni ona epska ljubav, nešto između je. Ušao sam sa Markusom u ovu bandu i hteo sam nju da izvučem iz doma. Kada sam došao po nju... na sred hodnika doma je mrtva ležala u lokvi krvi..
Protrlja čelo povređeno, te ja pustim suze napolje. Nije mi bilo teško što je imao i što je voleo nekoga pre mene, ali bilo mi je žao što se to tako desilo.
Š: Rekla bih ti da mi je žao, ali to sigurno ne želiš da čuješ..
Priđem mu sa leđa i počnem da mu masiram blago ramena udisajući miris njegovog vrata.
Š: Ubicu nisu našli..?
D: Ne.. Bila mi je bliska, ali osećanja su nestala za ove dve godine koliko je nema..
Čvrsto ga zagrlim sa leđa iako je duplo veći od mene, pa se konačno okrene ka meni.
Š: Ajde lezi.
D: A voda?
Š: Lezi..
Povučem ga blago, pa se smestim pored njegovog vrata. Svakog trenutka mi se sve više otvara i svaki put sam sve srećnija.
D: Nemoj da misliš da nju tražim u tebi.. Ne bih se tako igrao sa tobom..
Uteši me pa mi istog trena koža postane toplija i samo ga još jače stegnem uz sebe. Iako bi svaka devojka bila nesigurna kad joj dečko to kaže, ja sam sto posto sigurna da on to misli. Počne prstima da mi prelazi preko ruke čineći moju kožu da se ježi, a zatim mi ostavi poljubac u kosi.
Š: Jesam ti ja ćerka da me ljubiš u kosu?
Zabacim glavu gledajući ga zaigrano, pa se on osmehne.
D: A kako bi ti da te ljubim?
Ne kažem nijednu reč, već ga uhvatim za kragnu majice i prevučem preko sebe. Njegova sveže mašinicom ošišana kosa mi bocka prste dok ga mazim po glavi. Jezici nam se prepliću sve jače iz minuta u minut dok on svojom rukom ide gore-dole po mojoj goloj butini ispod čaršava. Ispod njega džinovskog izgledam jako sitno, ali i tako sigurno. Svojim telom me štiti.
Nekontrolisano se spustio do mog vrata dok su sve jači poljupci odjekivali u mraku.
Š: Denz...
Kroz uzdahe jedva šapnem, pa svoju glavu zavuče ispod moje majice. Poljupcima mi je golicao stomak pa sam se smejala najtiše što sam mogla.
D: Nema sad spavanja.
Ponovo se nadvi nada mnom, pa prebaci čaršav preko nas dok ga je veličanstveni osmeh krasio svakog trenutka.