Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 99. deo

~ Crni anđeli ~
●99.deo●
✦Šej✦
Smestim se u topao krevet i pokrijem se tankim jorganom, te pogledam u Denza koji je držao knjigu u rukama.
Š: Bolje počni odmah da čitaš, doći će nam uskoro beba..
D: Moram prvo da se istuširam, da bude tata čist.
Skine majicu i ode u kupatilo sa osmehom, a ja se glasno nasmejem iako sam mrtva umorna.
Š: Za čitanje knjige ne moraš da se kupaš!
D: Moram!
Dobaci mi iz kupatila, te se odjednom štrecnem i uhvatim za stomak. Nešto me jako seče i boli! Počnem ubrzano da dišem dok mi bol prodire kroz organe iznutra. Ova bol ne treba da se desi, nešto nije u redu..! Zavrnem majicu i pogledam u svoj obli stomak preko kojeg se ocrtavala tetovaža zmije. Ništa nije delovalo čudno, ali bol se sve više pojačavala. Da li je moja beba dobro..?!
Š: Denz...
✦Markus✦
Ne znam kojim razlogom sam ostavio otvorena vrata, kao da su moje ruke same to uradile, mehanički. Ležimo oboje na leđima i zamišljeno ćutke zurimo u plafon u mraku, samo mogu da krajičkom oka primetim da joj se oči cakle ne smejući da pogleda ka meni. Vratim pogled ka plafonu pa sećanja počnu da naviru u mojoj glavi. Ovaj krevet bi bio potpuno divlji, a sada je previše miran. Ležimo jedno pored drugog kao dva stranca, a za to sam ja kriv... Ja sam kriv što sam stvorio toliki razmak između nas, a ona je samo htela da bude blizu mene...
Progutam knedlu u grlu, te taman kad sam krenuo da prošaputam nešto, šušne ona i okrene se na stranu okrećući mi leđa.
✦Kleo✦
Okrenem se na desnu stranu, Markusu okrećući leđa, pa se sklupčam u malu lopticu. Džabe što ja spavam ovde, kad njemu to ne prija. Ne može ni da zaspi pored mene, drži oči širom otvorene. Više nema prijatne tišine među nama, nema poljupca pre spavanja i nema moje glave na njegovim grudima. Da li spavala ovde ili sama gore u sobi, isto mi je..! Uzdahnem nečujno, pa mi se u nos uvuče njegov miris i zaboravim sve što sam pomislila. Nije mi isto, ovde ga bar osećam, znam da je pokraj mene. Sklopim oči brzo kad osetim peckanje u njima, pa već za sekund osetim i par suza kako napuštaju moje oči. Nisam ni jecala, nije mi bilo ništa, ne znam ni zašto plačem, ali same suze izlaze.
A onda... osetim nežne dodire na struku ispod pokrivača, a zatim i plitko disanje na svom vratu. One beznačajne suze su se istog trena pretvorile u suze radosnice jer osećam da mi se Markus približava sa leđa i grli me...!
Osetim da mi ruka pored glave podrhtava od sreće, te se za čas ugrejem čim osetim poljubac u vrat. Te njegove usne su me odmah vratile starim uspomenama!
M: Mnogo si mi nedostajala...!
Mirišući moj vrat tiho mi šapne, te obrišem na brzinu suze i okrenem se ka njemu blago se smešeći. Dodirnem mu rukom obraz gledajući u njegove suzne oči, te nam spojim čela da nam se dahovi isprepliću.
K: I ti si meni mnogo nedostajao, ljubavi...!
Spreči me da ponovo zaplačem sjureći se na moje usne gladno, ali započne nežan poljubac. Kao da smo samo trljali površno usne. A onda ga iznenada produbi halapljivo i snažno, poljubac koji je bio pun čežnje i nedostajanja..! Vratili smo se na staro, na ono vreme bez ikakvih problema i prepreka. Osetim njegovu ruku kako nežno klizi preko moje butine, te odvoji svoje usne i pogleda me duboko.
M: Da obeležimo ovo na naš način..?
Ponovo onaj isti šmekerski osmeh mu se nađe na licu. Moj stari Markus je opet tu..! Znam vrlo dobro na šta misli, te brzo klimnem glavom. Želim ga što pre, previše mi je nedostajao i ne želim više da budem ni tren bez njega!
Ponovo spojimo naše usne, svakim poljupcem se kretajući ka sledećem koraku, te se naglo odvojimo kad čujemo vrisak sa gornjeg sprata.
Š: DENZ! PORAĐAM SE!