Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 82. deo

~ Crni anđeli ~
●82.deo●
✦Kleo✦
Ne, ne teraj me od sebe Markuse! Molim te, ne teraj me od sebe! Od bola kleknem na pod u hodniku i ponovo zajecam. Ne želim da budem daleko od tebe, ne želim da se odvajam od tebe...
K: Zar ćemo ovako da se ponašamo..? Kao dva stranca..?
Postavim pitanje praznom hodniku dok mi je hladan zid ledio leđa polako.
D: Kleo.
Kroz suzne oči ugledam Denza odozdo, te malo dođem sebi. Seo je pored mene na pod i naslonio se na zid, a čini mi se da je i on plakao.
K: Markus se probudio.. Ali ne oseća noge..
D: E jebem ti...
Zatvorim oči kako ponovo ne bih zaplakala, te šakama stegnem svoja kolena. Kako ćemo se mi iz ovoga izvući?
K: Isterao me je napolje, ne želi više da me vidi..!
Osetim da me Denz vuče u zagrljaj i to pokrene više mojih suza.
D: Proći će ga i to, razgovaraćemo svi mi sa njim. Bićemo tu za njega koliko god se on opirao tome. Tvrdoglav je nenormalno.
Kroz plač se jedva osmehnem na njegovom ramenu pa se setim Markusove ogromne tvrdoglavosti. Jednom su on i Denz čitavih tri sata raspravljali kako će obaviti zadatak. Svako je hteo zadatak da odradi na svoj način, a ja sam znala da nijedan način koji su hteli neće upaliti. Ali mi je bilo zanimljivije da ih gledam kako se muče i znoje da reše prost zadatak.
K: Ne zna se ko je gori od vas dvojice.
Obrišem svaku suzu sa lica, te se opet naslonim na zid. Osmehne se i on jedva, te se namrštim.
K: I ti si plakao zbog njega?
D: Ne. Šej je trudna.
Nakrivim glavu i razdvojim usne iznenađeno, te trepnem par puta.
K: Šta? Kako...
D: Šta misliš kako?
Odmahnem glavom brzo sklanjajući te slike iz glave, te se jedva osmehnem.
K: Pa čestitam, ali jesu li tvoje suze bile radosnice?
D: Bogami nisu.
K: Zašto?
Izdahne umorno i zabrinuto, pa se i ja sada uplašim.
D: Plašim se da ona neće sve ovo hteti. Da neće hteti dete sa ovakvom osobom.
K: Kakvom osobom?
D: Osobom koja nema svoj pravi identitet. Ne znam ni sam ko sam, vukao sam se po domovima...
K: I zbog toga si loša osoba? Zbog toga što si završio u domu? To nema nikakve veze, Denz. A i sigurna sam da Šej nikada nije ni pomislila na to.
D: Valjda.
Progutao je knedlu u grlu i zagledao se ispred sebe.
K: Denz, ne sumnjaj u Šej i ne plaši se bez razloga. Nikada te neće ostaviti.
Pogledao me je sa strane, te najzad klimnuo glavom i ustao sa poda zajedno sa mnom.
K: Hoćemo li reći Markusu? Možda ga to oraspoloži..
Pogledam u njegovom pravcu kroz staklo i vidim kako čvrsto spava namrštenog lica, te se osmehnem na tren. Tako grubo i muževno uvek izgleda dok spava, svako jutro bih ga takvog ugledala. A sada ga možda i neću ujutru viđati..
D: Nećemo za sad da mu kažemo, ionako on ima mnogo toga da prebrodi. Naći ćemo prikladno vreme da mu kažemo..