Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 19. deo

~ Crni anđeli ~
●19.deo●
✦Kleo✦
Nakon što Markus zatvori vrata kancelarije za sobom, sednem na ivicu stola i pomalo zabrinuto ga pogledam.
K: Jesi li dobro ljubavi?
Nakrivim glavu i upitam ga tiho.
M: Mhm...
Skoro pa nečujno mi odgovori i znam da nije uopšte dobro čim me ne gleda u mene.
K: Šta te muči?
Provučem mu prste kroz kosu mazeći ga, pa ga primoram da me pogleda. Pruži ruku iza mene i dohvati neke papire, te mi ih pruži.
K: Novi zadatak?
Klimne glavom bez reči, pa otvorim fasciklu i počnem da čitam. Lice mi je sigurno poprimilo bledu boju kad pročitam naziv "Mercia Holding".
M: Slušaj, ako ne možeš ovaj zadatak, napravićemo plan za nas troje. Ne moraš ti da ideš.
K: Ne ne, samo.. Kakav je zadatak?
Progutam knedlu te ga upitam listajući ostale papire ovlaš.
M: Marijan se zamerio protivničkoj vazduhoplovnoj firmi na tenderu i ta firma je nekako saznala da će Marijanova firma ubrzo propasti zbog nekih nejasnoća u papirima. Ta firma traži da unesemo kokain kod njih...
Podignem pogled i zatvorim fasciklu odlagajući je na sto.
K: Šta je uradio, kakve su nejasnoće?
Očito mu je bilo teško da o tome priča sa mnom, ali je ipak stisnuo petlju.
M: Prevara novcem, uzimao je i trošio gde ne treba, za svoje lične potrebe..
K: I protivnici su saznali. Koja je naša zarada?
M: Trista hiljada.
K: A?
Iznenađeno trepnem u glavi vrteći tu cifru, pa se osmehnem.
K: Preuređenje kuće.
Klimne mi glavom, pa se opet pomalo rastuži.
M: Ljubavi, ti ne moraš. Biće ti teško..
Sagnem glavu prekrštajući ruke, pa izdahnem duboko.
●FLASHBACK●
K: Dosta mi je više ovakvog života! Stalno me ispitujete gde sam bila, sa kim sam bila i šta sam radila! Dosta više!
Pakujem besno i žustro stvari tamne boje u sportsku torbu dok slušam majku na zaključanim vratima.
Elis: Kleo, ne možeš tako! Dođi da razgovaramo!
Kroz bes me praktično i moli da se predomislim, ali ja sam rešila. Prevršilo je svaku meru, a ja strpljenja više nemam.
Pogledam se u svoje ogledalo uokvireno belim lakiranim drvetom, pa pređem rukama po bledom i nenašminkanom licu. Ništa mi niste dozvoljavali, samo je po vašem bilo...
Navučem crnu jaknicu i prebacim torbu preko ramena, pa otključam vrata.
Elis: Hvala Bogu, urazumila... Šta ti je u torbi?
Pogled joj se prilepi za moju torbu, pa samo prođem pored nje i siđem brzo niz drvene lakirane stepenice.
Marijan: Kleo, gde si krenula?!
Na ulaznim vratima začujem viku mog oca iz dnevne sobe dok brzinski obuvam crno-bele patike.
Elis: Marijane, odlazi!
Čim je čuo reči svoje "drage", doslovno je dotrčao do mene i isfrustrirano me pogledao.
Elis: Sigurno joj je Markus napunio glavu lažima! Zbog njega odlazi!
Odlučim da prećutim to, jer je svaki put koristila njega za naše velike svađe, te otvorim vrata i zakoračim na prag.
Marijan: Ako samo pređeš taj prag, nikada više nećeš moći da uđeš ovde!
Zaustave me njegove reči, pa se hladno okrenem na njemu i podlo se osmehnem.
K: Pre ću na ulici imati život nego pored vas.
Zalupim vratima za sobom i sa torbom preko ramena izađem iz luksuzno uređenog dvorišta.
●END OF FLASHBACK●
Stegnem vilicu prisećajući se tog trenutka slobode, a zajedno sa vilicom stegnem i desnu ruku u pesnicu.
M: Ljubavi, ti ostani ovde..
K: Ne, i ja ću ići sa vama. Mi smo tim.
Zabrinuto me pogleda, pa mi postabi ruku na obraz.
M: Jesi li sigurna?
Upita me skupljenih obrva dok me palcem mazi po obrazu, a ja ga samo pogledam ispod oka sa osvetničkim smeškom.
K: Hajde da sredimo mog taticu.