Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 48. deo

~ Crni anđeli ~
●48.deo●
✦Markus✦
Auto smo ostavili u zadnjoj ulici na samom izlazu iz grada, pa smo odatle nastavili peške da hodamo po mraku u osam uveče. Ne želim nekakvi problemi da se dese, pa je bolje da ne vide čime smo došli.
Xx: Vi ste Markus i Kleo? Ekipa "Devils"?
M: Glavom i bradom.
Xx: Pođite za mnom.
Hladno ali i sa nestrpljenjem su nas iščekivali pa smo ušli u ogromno skladište, veličine nalik napuštenom tržnom centru.
Xx: Znamo da već radite sa drogom, pa nam treba pomoć da što pre spakujemo ove pakete i odvezemo na brod.
K: Brod?
Xx: Ovi paketi se autom odvoze do luke gde se prebacuju na brod, a brod stiže do Malte. Tamo je konačno odredište.
M: Zašto baš Malta?
Xx: Tamo je naša konkurencija i moramo da ih sabotiramo nekako.
Osmehnem se neprimetno spuštajući pogled setivši se našeg zadatka sa Kleinim ocem. Koriste istu taktiku, i to mi se sviđa iskreno.
M: Ajde da što pre završimo.
Nevoljno se bacim na posao zajedno sa Kleo, jer imam osećaj da će se nešto loše njima desiti. A ja sigurno ne želim da dovedem u opasnost ni Kleo a ni sebe.
Nakon što smo dobrih sat vremena bez prestanka pakovali u auto već dobro zavijene kese sa drogom, a ujedno i poslednje, začu se policijska sirena.
K: Jel si i ti čuo to?
M: Aha.
Xx: Vas dvoje nestanite odavde, dobićete novac od našeg šefa na račun. Bežite..!
Viknu na nas i brzo potrčimo prema zadnjem izlazu, a odmah zatim počnemo nekontrolisano da tumaramo po mračnom putu.
K: Stani ovde...
Povuče me iza drveta gledajući krišom ka skladištu gde već auto odlazi u suprotnom pravcu.
M: Hoće li uspeti..?
K: Ne znam...
Zadihano šapućemo dok se auto udaljava, pa se za koji tren nađu i policijska kola kod skladišta. Ulete u skladište naoružani dok mi stojimo sa strane i posmatramo.
K: Sad bežimo...!
Brže bolje smo potrčali i išli zaobilaznim prečicama i blatnjavim putem dok nismo došli do našeg auta.
M: Dosta je akcije za večeras.
Upalim auto brzo, ali najnormalnije počnem da vozim kao da upravo nismo učestvovali u kriminalu.
Ubrzo smirimo disanje te dođemo nazad do našeg hotela, gde nasmejani odemo u sobu.
K: Kakvo veče...!
M: Vala baš.. Pozvaćemo Šej da proverava račun ovih dana, da bar dobijemo neki novac za ovo.
✦Šej✦
Posle višesatnog dremanja i sunčanja na ležaljki odlučim da se malo rashladim iako je već pao mrak. Zategnem bikini i, umesto da koristim stepenice, uskočim pravo u bazen. Mlaka voda me je istog trena rashladila, pa otplivam napred-nazad po bazenu nekoliko puta.
D: Ti baš hoćeš da se razboliš, a?
Naslonim se na zid bazena i pogledam Denza odozdo iz vode, pa zagrizem donju usnu.
Š: Ti baš ne znaš da se zabavljaš, zar ne?
Isprovociram ga da iznenađeno razdvoji usne, pa trepne par puta.
Š: Opusti se malo...
Ispružim se da mi grudi isplivaju van vode, te ga preko njih pogledam.
D: Ja ne umem da se zabavljam?
Š: Mhm.
Pokaže prstom na sebe, pa ode nazad u kuću. Nasmejem se njegovom ponašanju, pa se ponovo naslonim na zid bazena. Šta lupa gluposti, uopšte nije hladna voda, neću se razboleti..!
Ugledam mračnu senku kako izlazi iz kuće i približava mi se, pa zadivljeno razdvojim usne.
Š: O Bože...