Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 36. deo

~ Crni anđeli ~
●36.deo●
✻VEČE✻
✦Denz✦
Izbegavajući paru iz tiganja koja je neprestano išla ka mojoj faci, prevrnuo sam očima jedno hiljadu puta do sad. Umesto lepo da naručimo hranu kao ljudi, ja moram da se mučim i da spremam pirinač.
Š: Treba li ti pomoć?
Šej doskoči do mene grleći me iznenadno sa leđa, pa se isprva trgnem.
D: Nemoj, doći će Markus, najebali smo ga onda..!
Š: Šta to spremaš?
Izviri preko mog ramena koliko može jer je niža od mene za celu glavu, pa isključim šporet.
D: Pirinač! Svako zrno sam posebno gledao, oči su mi ispale! Jebem ti pirinač!
Prasne u smeh, a i ja zajedno sa njom, pa se skloni i počne da postavlja sto. Ceo dan smo proveli u krevetu smejući se i zabavljajući jer smo imali celu kuću za sebe, a uskoro će i oni stići.
M: Gde si ti ceo dan?!
Iznenađeno se Markus obrati Šej.
Š: Onde gde me nisi tražio.
Začudim se i ja na tren njenom odgovoru, pa se okrenem lagano ka njima.
Š: Nisi me tražio u mojoj sobi, već si pretpostavio da sam već budna.
Markus se nekako složi sa njom, pa sednemo za sto.
Taman kad svi završimo sa jelom, Šej se oglasi.
Š: Imamo još jednu prijavu za člana ekipe. Neki Troj. Šta kažeš?
M: Neka dođe na razgovor. Ti i Denz obavite to, ionako lepo radite zajedno već neko vreme.
Ugledam Klein zadovoljni pogled i osmeh na Šej i meni, pa klimnem glavom.
D: Reći ćemo mu da može već sutra da dođe.
Š: Pročitaću još malo o njemu u sobi, tako da me ne uznemiravajte. Tebi pričam, Markuse.
Spustim pogled brzo i na brzinu se nasmejem, pa se uozbiljim. Po Šejinom smeškanju i pogledu, vidim da joj nije bilo dovoljno sve ono od danas. Hoće još malo, a bogami hoću i ja. Ali sad kad su oni tu, teško da će od toga biti nešto.
Napuštajući trpezariju, još jednom je bacila pogled ka meni sa smeškom, pa se promrdam u stolici. Ostanem još par trenutaka za stolom, pa odložim sudove u mašinu, a kada se okrenem ugledam samo Markusa da je ostao sa mnom.
M: Izgleda da si se zabavio sam sa sobom jutros. Ceo dan se smeškaš.
Odmahnem glavom sa osmehom, pa nastavim da čistim kuhinju.
✦Šej✦
Skupim papire i odložim ih u noćni ormarić pored kreveta, jer sam i po Denzovom pogledu mogla da vidim da i on želi ponovo da bude pored mene.
Š: Dobro si se setio...
Začujem otvaranje vrata, pa krenem da pričam ni ne gledajući u njih, ali umesto Denza na vratima stoji Kleo.
K: Tačno sam znala.
Zatvori vrata za sobom i sedne na kraj kreveta.
K: Smuvali ste se, a?
Osmehnem se masirajući čelo, pa izbegnem da odgovorim na pitanje. Od same pomisli na njega znojavog jutros mi se uzbudi stomak i srce počne ubrzano da kuca.
Š: Ne znam o čemu pričaš..
Ponovo se začuje kucanje pa napola uđe Denz, ali zastane kad ugleda Kleo. Samo sam ga sa strane pogledala grickajući nokte, te se Kleo nasmeši.
K: Ko bi rekao...
Š: Kleo...
K: Dobro...! Ćutaću...! Budite tihi.
Izađe iz sobe ostavljajući nas same, pa Denz smotano zaključa vrata, te skine svoju majicu.
Š: Neće ona njemu reći, zar ne?
D: Kleo je devojka od svoje reči.
Š: A ja nisam?
Zbunjeno skupi obrve, pa se propnem na kolena i približim mu se. Odmah obuhvatim njegove usne svojima šarajući prstima po njegovoj koži. Kratki zvuci poljubaca su se čuli u sobi, kao i naše tiho kikotanje.
D: Trebalo bi da kažemo Markusu..
Š: Jesi li ti normalan? Naravno da mu nećemo reći..
Prevrne očima zavodljivo pa legne preko mene. Osećam da je njegovo telo mnogo teže nego jutros, pa pretpostavim da je preumoran.
Š: Spavaj..
D: Hm?
Š: Preumoran si, samo lezi i spavaj..
Sanjivim očima me pogleda sa jedva nekim osmehom, te samo spusti glavu na moje grudi opuštajući svaki mišić na telu.