Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 98. deo

~ Crni anđeli ~
●98.deo●
✻15.MART:DENZOV ROĐENDAN✻
✦Šej✦
Da, otkako se desio incident sa majkom, Denz, Markus i Kleo su nastojali da me drže podalje od stresa jer mi je veliki trudnički stomak davao poteškoće ponekad. Naročito je Denz pazio na svaki moj korak, da bi mi u nekom najtežem momentu to i zasmetalo, ali čim bih videla njegovo zabrinuto lice, nasmejala bih se. Trudi se da mi sve udovolji i kad mu ništa ne tražim, a posebno se trudio u vreme Andreovog suđenja u januaru. Nije želeo ništa da mi prenosi, ali sam ga naterala pa sam saznala da je Andre dobio najveću kaznu, 30 godina zatvora za svako ubistvo. Neće izaći iz zatvora.. Denz se trudio da mu se ne vidi razočarenje na licu, ali nije baš uspeo u tome. Kako i ne bi bio razočaran, i dalje se krivio što nije promenio Andreov život ranije.
Ali posle par nedelja, ostavio je to sve u prošlosti. Sada čeka da novi život uzme u ruke. Uzmem već upakovani poklon u ruke i oprezno siđem niz stepenice, pa uđem u kuhinju gde na stolu stoji plavo - siva torta sa teget ukrasima i čeka slavljenika. Markus je uspeo na neki način da odvuče Denza od kuće posle vežbi na koje je otišao zajedno sa njim, tako da smo Kleo i ja spremile sve. Mada više Kleo, pošto ja od stomaka jedva negde mogu da priđem u skoro devetom mesecu.
K: Gde ćeš poklon staviti?
Š: Staviću ovde iza torte, ionako je mali poklon.
K: Ali vredan..!
Bilo je skoro devet sati uveče i taman smo na vreme sve spakovale kada su se začula ulazna vrata. Zaklonim telom onaj poklon iza torte koji je štrčao pomalo, te se on pojavi na vratima.
Š&K&M: Srećan rođendan!
Svo troje glasno uzviknemo, te se on iz srca nasmeje.
D: Zato si me vukao ceo dan tamo - amo, ha?!
M: I to jedva..!
Izgrlio se sa Markusom i Kleo prvo, a zatim je najsnažniji zagrljaj dao meni.
D: Ajoj, torta deluje preukusno!
Preko mog ramena izgovori, te krene ka njoj ali ga zaustavim.
Š: Stani, prvo poklon..!
Uzmem crni upakovani poklon i pružim mu, te on počne da ga otvara. Osmehne se kad ugleda naslov knjige, te odmahnu glavom.
Š: Priznaj, trebaće ti.
Iz poluotvorenog poklona virio je vrh knjige gde se nazirao naslov "Vodič za buduće tate", pa se naslonim na njegovo rame.
D: Priznajem, trebaće mi. Pročitaću ga već večeras.
Poljubi me u kosu, pa sednemo za sto i sačekamo svako svoje parče koje je lično on isekao. Uživao je kao malo dete u svakom zalogaju, a katkada bi pogled bacio na knjigu sa smeškom. Moraš se dobro pripremiti, veliki..
✻KASNIJE TO VEČE✻
Odavno ovakvo veče nismo imali, puno smeha i radosti. Čak su nam se Kosta i ostali momci iz ekipe pridružili i jeli sa nama radosno. Bilo mi je drago da ponovo vidim osmeh na Markusovom licu, ali isto tako i na Kleinom licu. Opustila se konačno ovo veče, inače je bila previše.. mrtva bez Markusa.
Prošla je već ponoć i prispavalo mi se, pa smo odložili prljave sudove za sutra i izašli iz trpezarije. Denz i ja smo krenuli prvi na sprat, ali je meni u sekundi prekipelo, te se okrenem ka Markusu i Kleo.
Š: Dokle će tvoja devojka da spava gore u ledenoj sobi sama? Zašto mora već šest meseci da spava bez tebe? Popusti malo, Markuse jebote..! Tužna je bez tebe!
Nemo me je gledao, pa je posle par trenutaka otišao bez reči u sobu ostavljajući vrata otvorena i leže u krevet. I Kleo krene na sprat bez reči pa je i Denz i ja zaustavimo.
D: Šta radiš to?
Š: Da, šta radiš to?
K: Šta..?
Ironično nakrivim glavu jer joj je mozak isključen, te je uhvatim za ramena.
Š: Alo, vrata su ti otvorena, gde si pošla gore..?! Trči tamo..!
Šaputala sam glasno, te me ona zbunjeno pogleda.
K: Misliš da.. odem..?
Š&D: DA..!
Denz i ja u isto vreme izgovorimo, te se ona nesigurno vrati stepenik niže i krene još nesigurnije ka njihovoj sobi. Još jedanput nam uputi plašljiv pogled pre nego što pređe prag sobe, te polako zatvori vrata.
Š: Valjda neće ispasti kreten, a..?
D: Neće valjda...