Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 63. deo

~ Crni anđeli ~
●63.deo●
✦Andre✦
Uspeo sam nekako da ispuzim iz podruma dok sam glasno vrištao zbog upucanog kolena. Mala kučka me je pogodila gde ne sme!
Xx: Šefe...!
Jedan od momaka se najzad osvesti od Markusovih udaraca, pa mi sav ošamućen priđe i pomogne mi da dođem do dnevne sobe.
A: Zovi našeg lekara..! Ostaću bez noge..
On nestane iz sobe ostavljajući me da se presavijam od bolova, a zatim počne da se pojačava žensko dahtanje. Kroz mrštenje jedva podignem glavu i ugledam Enu kako se gega prema fotelji preko puta mene. Drži se za krvavu ruku i plače od bolova.
E: Pogledaj šta mi je uradila!
Zaurla na mene kroz režanje, pa je ispod oka pogledam na kratko smirivajući svoje ubrzano disanje.
A: Jel ti mene jebeš?! Imam prokleti metak u kolenu a ti plačeš zbog jebene posekotine!
Ućutkam je vrlo brzo, te u dnevnu sobu uđe naš doktor sa izgleda nekim asistentom.
Doktor: Šta uradi to Andre..?
A: Samo vadi taj metak..
Već osećam da sam pozeleneo, te mi podigne nogu i počne da pregleda moje koleno.
A: Zašij nju prvo..
Dobacim onom smotanom asistentu da Eni pomogne odmah, te jauknem stravično kad osetim doktorove prste pored rane.
Doktor: Probaću da izvadim ceo metak, ali biće teško..
✻4H UJUTRU✻
✦Denz✦
"Ja sam tvoj brat, Denz.. Rođeni brat.."
Odnekud se čuju ove reči, a ja se osvrćem oko sebe ne bih li video nekoga, ali se samo sve više gubim.
"Denz, okreni se malo."
Okrenem se ponovo oko sebe dublje disajući i tražeći taj poznati glas.
D: Gde si?!
Očajno se obratim tom glasu.
"Denz, kasno je sad."
Zarežim glasno u prazno, te začujem dozivanje mog imena.
Š: Denz!
Naglo otvorim oči gledajući u dva plava Šejina oka koja su iznad mene. Vazduhom koji izbacujem joj sklanjam kosu sa lica polako dolazeći k sebi da je to bio san.
Š: To je samo san, veliki...
Dlanom me pomazi po obrazu, te je uhvatim za šaku i snažno je poljubim. Ustanem kroz bol i sednem na ivicu kreveta brisajući znojavo čelo. Osetim Šejine ruke na svojim ramenima, te se blago naslonim na nju.
D: Okrivio me je što ga nisam tražio..
Š: Denz, nisi ni znao za njega. Da si znao, sigurna sam da bi ga tražio.
Otisne mi poljubac u obraz, te nakrivim glavu ka njoj.
D: Sebi sam odvratan što imam takvog brata, kako tebi nisam..?
Š: Ti nisi kao Andre...
Približi se mojim usnama blago ih grickajući, te se vratimo u krevet.
D: Imam samo još četiri sata da spavam mirno, sutra me čeka razgovor sa Markusom.
Začujem njen slatki kikot, pa se promeškolji pored mene, a ja pogledam u njenu zavijenu ruku. Koliko god sam osećao krivicu što nisam učinio od Andrea dobrog brata iako nisam ni znao za njega, zgadi mi se kad pomislim šta je sve uradio. Markusa ganja godinama, razdvaja njega i Kleo, a sada je ranio i Šej. Blago pređem rukom preko zavoja bez da se ona trzne, te uzdignem pogled i vidim da je već zaspala. Privučem je bliže sebi, pa i ja brzo utonem u san.