Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 11. deo

~ Crni anđeli ~
●11.deo●
✻VEČE✻
✦Šej✦
Š: Večera!
Viknem iz kuhinje glasno noseći veliki lonac pun vrele čorbe i postavim ga na sred stola pored ostalih jela koje sam spremala gotovo celi dan. Prvi na vratima se pojavi Denz odmah pogledavši zbunjeno hranu na stolu. Pogledom pređe preko tek skuvane čorbe, punjenih paprika, pečenog krompira i šopske salate.
D: Za šta je sve ovo?
Razdvojenih usana upita prstom pokazivajući na sve sa stola.
Š: Za večeru?
D: Aha, kuvarica.
Klimne glavom pa se smesti na svoje mesto odmah sipajući čorbu u tanjir. Nedugo za njim se pojave Markus i Kleo držeći se za ruke dok sanjivo trljaju oči. Za njih je izgleda popodnevna dremka obavezna.
M: Nedostajala mi je tvoja hrana, Šej.
Osmehnem se široko sedajući pored Denza, pa i sama sebi sipam u tanjir.
K: Ja nikad nisam jela tvoju hranu.
M: Oduševićeš se.
Š: I šta misliš?
Upitam je kad uzme prvi zalogaj željno iščekujući njen odgovor.
K: Ovo je odlično!
Radosno vikne za stolom, pa se osmehnem ponovo.
M: Denz, ćutljiv si. Jel dobra hrana?
D: Mhm.
Jedva i to uspe da izgovori jer je napunio usta, pa sam glupavim osmehom spustim pogled. Kako me jedna njegova reč u sekundi oduševi...?
Š: Pozvala sam i ostale članove da jedu sa nama ali nisu hteli..
M: Oni su formirali svoju grupu, neka ih tako. Svi smo se već navikli na to za ove dve godine.
Potvrdno klimnem glavom, pa se štrecnem kad Kleo zadovoljno cikne.
K: Od sad samo ti spremaš u ovoj kući, ne mogu više da živim na hrani iz dostave!
Nasmejem se stavljajući zalogaj u usta, pa krajičkom oka ugledam kako Denz sve više i brže jede. Nije ni čudo što je tako krupan u telu, jede više od nas troje zajedno. Počnem blago i nekontrolisano da se osmehujem dok jedem razmišljajući o tome kako mu se sviđa moja hrana. Možda će biti više otvoren prema meni posle ovoga..
M: Šej, sutra imamo zadatak, to je tvoj prvi. Samo slušaj i radi šta ti govorimo, važi?
Š: Važi.
Nakon večere svaki tanjir operem i sredim sto, pa izađem i krenem ka stepeništu ali se zaustavim. Otkako sam došla, kopka me Denzova misterioznost. Da ne krije nešto veliko i opasno?
Osvrnem se oko sebe i vidim da sam sama u prostranom hodniku koji se pretvara u ogromnu dnevnu sobu. Siđem nazad sa prvog stepenika i odem u kancelariju za sastanke te zatvorim vrata kako me neko ne bi video.
Tiho počnem da kopam po fiokama i po papirima u njima i nađem ceo Denzov folder, te se zadovoljno nasmešim otvarajući ga pa počnem da čitam sve redom.
Ime: Denz
Prezime: Garcia
Starost: 20 godina
Mesto rođenja: Španija
Roditelji: Nepoznati
Zašto su mu roditelji nepoznati..?
D: Šta radiš to?
Trgnem se naglo i ugledam ispred sebe Denza kako me gleda, te progutam knedlu.
Š: Ja...
Priđe mi, pa me skupljenih obrva pogleda kada vidi da sam njegov folder gledala i vrati ga nazad u fioku besno.
D: Ne interesuje te moj folder. Ovde dolaziš samo ako te Markus pozove. Jasno?
Odmakne se i otvori mi vrata da izađem, pa ja ubrzanog disanja napustim prostoriju dok su mi se suze skupljale u očima. Jedva i pogađam stepenice jer mi se muti vid od suza.
Sve sam sada uprskala, taman kad je počeo da mi se otvara. A može i Markusu da kaže... Što je najgore, nikada mi sada neće verovati...