Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 59. deo

~ Crni anđeli ~
●59.deo●
✦Denz✦
D: M-molim? Šta si rekao?
Nakrivim glavu nesvesno ubrzavajući disanje dok se on zlobno smeje.
D: Šta pričaš bre?!
A: E moj Denze...
D: GOVORI!
Dreknem na njega iz sve snage cimajući lance sa sebe. Krv mi je odjednom proključala u venama dok stežem pesnice snažno. Od Lejline smrti je prošlo toliko vremena dok sam u neznanju živeo, a sada njen ubica sedi ispred mene hladnokrvno se smešeći.
D: Ti.. si je ubio..?
Klimne glavom očigledno zabavljen mojom zbunjenošću, pa progutam knedlu u grlu. Da me ovi lanci ne sprečavaju sad bih ga njima zadavio..!
A: Vidim da si zbunjen. Ne brini, i ja bih bio da sam na tvom mestu, zato ću ti objasniti. Verovao ili ne, ti i ja smo bili od malena u istim domovima. Gde god bi se ti prebacio, i mene bi isto premestili.
Zagledam se zbunjeno u jednu tačku ispred sebe kada on počne da se šetka.
D: Nemoguće, viđao bih te...
A: Nisi mogao da me vidiš, Denz. Ja sam bio u izolovanim sobama, za najgoru decu. Ali sam te znao.
Izdahnem umorno par puta dok odmahujem glavom naslonjenom na zid, te skupim obrve grozno.
D: Zašto si ubio Lejlu?
Grubo ga upitam, pa on sedne na pod odmah ispred mene. Nakrivi glavu sa nekim bolesnim osmehom, pa prekrsti ruke.
A: Ti nemaš pojma ko sam ja, zar ne?
Sad još zbunjenije skupim obrve razmišljajući koji još trik ima u rukavu.
A: Eh Denz...! Ja sam tvoj brat. Rođeni brat.
D: Šta..?!
Besan i umoran od njegovih igara viknem na njega, ali i dalje potpuno sluđen ovom izjavom da mi je "brat"..
A: Ja sam Andre Garsija, nosim tvoje prezime. Samo sam ga promenio po izlasku iz doma. Ja sam, za razliku od tebe, našao nešto o našim roditeljima. Ostavili su nas zajedno u domu, istog dana i istog trenutka. I tražili su da nas po svaku cenu razdvoje. Ti si imao skoro dve godine, a ja ni prvu godinu nisam napunio..
U glasu mu se ne primećuje bol dok priča, verovatno ga više i nema.. Andre je moj brat..
A: Uvek si ti bio bolji brat. Ustvari, brat koji je mogao da ugleda svetlost dana dok sam ja trunuo u mračnim sobicama. Smirivali su me lekovima zbog agresije i dok su me tako lekovi uspavljivali čuo sam jednog od radnika. Znaš šta je rekao? Rekao je "A njegov brat je potpuna suprotnost ovom demonu"... Imaš li ideju koliko su te reči bolele... brate?
Procedi kroz zube to "brate" sa ogromnom dozom besa i grozote da se i meni zgadi ceo život.
A: Ali jednom sam te kroz mali prozor video u dvorištu. Tu si poljubio nju, poljubio si Lejlu.
Tek sad sam se uverio da je zaista bio u istom domu gde i ja. Znao je da je Lejlin i moj prvi poljubac bio baš u dvorištu doma. Tek kad je počeo da priča o Lejli, pojavila mu se tuga u glasu i očima.
D: Bio si zaljubljen u Lejlu.
A: Jesam, ali ona je videla samo tebe. Ti si sve imao, sve što sam ja trebao da imam.
D: Ne krivi mene za svoje greške i ponašanje. Ja ti to nisam učinio jer nisam ni znao za tebe..!
A: TREBAO SI DA SAZNAŠ!
Ustane sa poda i obori stolicu od besa ponovo šetajući ispred mene.
A: TREBAO SI DA SAZNAŠ ZA MENE KAO ŠTO SAM JA ZA TEBE!
Urlao je iz sve snage na mene, vidno ogorčen zbog toga što je gore od mene prošao u životu..
D: Ubio si Lejlu da bi se meni osvetio..
A: Tako je! Oduzeo sam ti nešto vredno! I vraški je bolelo, zar ne?! Trebalo je da te zaboli i deset puta više! A ona je sporo i u bolovima umirala..!
D: Pseto jedno!
I ja se razbesnim sad i pljunem ga, ali zaradim samo njegov šut u stomak. Lejla je izgubila život samo zbog njegove ogorčenosti..
A: Imao sam u planu da te mučim do zore ali već je dva sata posle ponoći i nerviraš me opasno..! Doći ću kasnije. Ulepšajte ga!
Dobaci svojim momcima kad izađe iz podruma, pa zarežim kroz zube dok mi se ti momci približavaju.
D: Nevina devojka je zbog tvoje idiotske glave izgubila život!
Xx: Umukni bre!
Jedan od njih me ućutka udarcem u lice, dok su ostali krenuli da me šutiraju svuda po telu..