Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 76. deo

~ Crni anđeli ~
●76.deo●
✦Šej✦
M: Šta kažeš?! Ko je pretukao Kleo?!
Skoči sa stolice u direktorovoj kancelariji gde je sam tražila da hitno posetim Markusa.
Š: Ne znam, Denz je tamo. Samo se smiri...
M: Šta bre da se smirim?! Nju ne sme niko da takne! Moram da je vidim!
Počne nervozno da šeta po prostoriji i krene ka vratima, ali ga zaustavim naglo.
Š: Ne možeš ti ništa odavde, a i Denz je verovatno već stigao tamo. Biće ona dobro..
Pokušam umilnim rečima da ga smirim, ali se i ja slomim u sebi kad ugledam kako mu se oči pune suzama.
Š: Bato...
Okrenuo se od mene i naslonio glavu na zid prolazeći prstima nervozno kroz svoju kosu.
M: Trebali su mene da biju, a ne nju...
Kroz jecaj progovori, te i ja zaplačem, pa mu se približim i zagrlim ga sa leđa.
Š: Bato, biće ona dobro...
M: Trebalo bi da sam sada uz nju, da je držim za ruku.. A ja sam nas u sve ovo uvalio!
Š: Nisi, Andre je kriv.
Pomazim ga po ramenima dok se on vešto skriva plačući uza zid.
M: Džabe, dozvolio sam mu da nas razdvoji.
Š: Možda ne zadugo..
Naslonim se na njegova leđa i dalje ga grleći, i ne uspem da mu ne nagovestim da će ovo možda biti sve gotovo ubrzo...
✦Kleo✦
Xx1: Kad će se probuditi?
Xx2: Trebalo bi uskoro, budite pored nje dok se ne vratim.
Dva glasa čujem dok i dalje držim oči zatvorene, te skupim snagu da stegnem pesnice. Svaki mišić na telu me boli stravično, a osećam oko usta sasušenu krv kao i okovratnik na vratu.
Xx: Hajde, otvori oči..
Kao po naređenju poslušam te reči i podignem kapke, te se svoje leve strane ugledam Denza.
K: Otkud ti..?
D: Javili su nam da si pretučena. Bila bi i ubijena da te majka nije odbranila.
K: Majka...?
D: Da, u istom bloku ste.
Ovo nisam očekivala. Nimalo nisam očekivala. Ali spasla mi je život posle svih međusobno izgovorenih reči.
K: Markus..!
D: Šej je kod njega, smiriće ga.
Nesigurno klimnem glavom, te skupim obrve bolno jer me seku lisice oko zglobova. Ni u ambulanti ne mogu da me ne vežu!
K: Nisam ni videla ko me je napao, potpuno su me savladale..! Ja..!
D: Hej! Proći ćeš i kroz ovo. Sećaš se zadatka "Đavolja posla"?
●FLASHBACK●
Moj drugi zadatak otkako sam ušla sa Markusom u bandu već ide po zlu, a zadatak ne može biti prostiji. Ukrasti drogu koju je naša suparnička ekipa ukrala od nas, ali naravno, nešto je pošlo naopako.
M: Sagni se, razneće ti glavu!
Markus me brzo spusti iza velikih drvenih kutija dok je Denz, držeći pištolj čvrsto, čekajući savršen trenutak da uzvrati pucanje. Njih dvojica kao da su odradili hiljadu zadataka!
Xx: Izađite kukavice!
Provociraju nas, a izgleda da se samo ja primam na to. Po pogledima Markusa i Denza videla sam da smo sada mi na redu. Denz žustro ustane i uperi pištolj ka njima, ali ništa od pucnja. Pištolj mu se zaglavio. Začujem đavolski smeh sa druge strane, kao i povlačenje okidača, te brzo iskočim i gurnem Denza u stranu. Gromoglasan pucanj se širio oko nas i postao je eho koji je par trenutaka trajao dok sam se ja borila sa plućima i vazduhom. Razdvojenih usana sam spustila pogled i ugledala rupu na majici u predelu stomaka. Bez imalo snage u telu, iz ruke ispustim svoj pištolj i kleknem na kolena hvatajući se za ranu od metka, te se još par pucnjeva začuju. Markus ih je sve sredio, a zatim je odmah kleknuo pored mene držeći čvrsto ruku preko moje rane.
●END OF FLASHBACK●
D: Primila si metak umesto mene, Kleo. I za nedelju dana si bila kao nova!
Uhvati me čvrsto za ruku i ne napravim nikakvu grimasu iako me je i najmanji dodir boleo.
D: Seti se Markusa i njegovih reči. Neka te to drži.
Najradije bih zaplakala, ali Denz je u pravu. Moram da održim reč Markusu, ne mogu ga izdati. Ne mogu da izdam svoju ljubav...