Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 17. deo

~ Crni anđeli ~
●17.deo●
✦Denz✦
Poneki auto bi prošao ispred naše kuće i posle svakog automobila bih ispio gutljaj svoje kafe. Nije ni 10 sati ujutru, a ja već pijem drugu koji mi Markus donese na terasu moje sobe. Izmislio sam nešto kako ne bih silazio u kuhinju, već sam se samo zatvorio u sobu.
Zamišljeno posmatram sve oko našeg dvorišta i svaki detalj mi zapadne za oko. Od ptice koja za 3 sekunde preleti sa jedne strane dvorišta na drugu do mrdanja nekog lista usled povetarca. Ali to nije sve o čemu sam mislio. O čemu li je Šej mislila uopšte? Zašto me je poljubila?
M: Slušaš li ti mene Denz?
D: Slušam.
M: Šta sam rekao?
Skrenem pogled pa podignem obrve na kratko i popijem gutljaj.
M: Znao sam. Da se nisi zaludeo sa nekom? I meni nisi rekao..!
U prvom momentu se štrecnem, ali ga brzo ironično pogledam, na šta on ustuknu. Još mi fali da sazna šta je Šej uradila pre sat vremena.
M: Kao što sam pričao, imaćemo ovaj zadatak za neke dve nedelje, ali je teško pored obezbeđenja na aerodromu proći.
D: Daj to Šej, ona će smisliti.
M: Nisi valjda mrzovoljan jer je ona u kancelariji? Neće ništa uraditi, ali mora da bude upoznata sa svim stvarima.
Ironično odmahnem glavom na kratko, te mi on ostavi papire na mom stolu.
M: Možda smisliš ti nešto pre nje.
Klimnem glavom pa do kraja popijem kafu i zevnem.
D: Bogami zaspaću.
M: Posle kafe ti se spava?
D: Naopak sam celog života.
Nasmeje mi se pa izađe iz sobe, a ja se bacim na krevet prethodno skidajući majicu. Podmetnem jastuk pod glavu pa legnem na stomak sklapajući oči, ali mi odjednom san pobegne.
D: Da, baš ćeš sad da zaspiš posle onoga što se desilo..!
Odbrusim sam sebi iznervirano, pa se okrenem na leđa. Šta li je toj devojci u glavi više? Prvo moji dokumenti, pa oružarnica i sad poljubac. Šta ona to muti?
Možda i ne muti, nego nema pameti uopšte. A opet se kao budala osmehnem. Probam da skinem taj smešak tresući glavom al on ne spada. Sva je bila smešna pokušavajući na prstima da dohvati moje lice jer sam previsok za nju.
Vidi se da liči na svog brata, po nepromišljenosti su isti. Jesam se ponašao kao idiot, kad bolje razmislim. A možda se samo igra sa mojim živcima.
Pošto je sigurno sada u kancelariji, ustanem iz kreveta i navučem majicu, te uzmem one papire za novi zadatak i siđem u prizemlje. Već sa stepeništa sam video da drži vrata otvorenim iz čije prostorije se čuje šuškanje papira. Nečujno se približim pa pokucam na već otvorena vrata.
D: Slobodno?
Š: Mhm.
Mrzovoljno odgovori ne dižući glavu dok nešto piskara.
D: Novi zadatak, malo ozbiljniji. Za dve nedelje.
Š: Šta je problem?
D: Obezbeđenje, ima ih previše na aerodromu.
Skupljenih obrva me pogleda na trenutak pa mi istrgne papire iz ruku proučavajući ih iste sekunde. Sad kriješ pogled, a malopre si me poljubila nepromišljena!
Š: Smisliću nešto.
Uz izdah izjavi i odloži papire na drugi kraj stola, te se i ja uozbiljim i samo izađem iz kancelarije. Nemaš ti pojma šta ti se dešava u glavi, vidim ja.