Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 62. deo

~ Crni anđeli ~
●62.deo●
✦Šej✦
Čim su Markus i Kleo izašli iz Denzove sobe, počnem snažno da kidam Denzovu košulju koju je nosio na balu. Onako lepu belu košulju su umrljali njegovom krvi..! Naizmenično se budi i ponovo pada u nesvest, a ja sam tek počela da sređujem njegove rane. Čim skinem njegovu košulju, svuda primetim crvenilo različitih jačina. Svuda su ga išutirali... Vrhovima prstiju nežno pređem preko njegovog stomaka ne želeći da ga to zaboli, ali džabe - i dalje je u nesvesti. Popenjem se polako na krevet i opkoračim ga, pa uzmem gazu natopljenu razblaženim alkoholom i počnem polako da brišem veliku ranu na njegovoj glavi. Što više brišem krv koja izlazi, tako ta rana sve više krvari. Namrštim se i izdahnem, pa pre nego što uzmem iglu za ušivanje probam prstima da zatvorim ranu. Posle samo par trenutaka krv stane, te obrišem ponovo onu koja je izašla napolje i stavim čistu gazu preko cele rane tačno iznad leve obrve. A on.. i dalje se ne budi posle sigurno bolnog čišćenja rane.
Zasuze mi oči, te nežno palcem pređem preko njegovih usana na čijem uglu svetluca malo krvi. Sagnem se sklapajući oči i poljubim njegove hladne i sasušene usne osećajući zatim metalni ukus krvi. Zaplačem tiho i smestim glavu pored njegovog vrata dok ga rukom napamet milujem po obrazu.
Š: Šta sam dozvolila da ti se desi...
Zajecam pored njegovog vrata snažno stezajući vilicu, te osetim njegov dodir na svojoj ruci.
Š: Denz...!
Skočim i pogledam ga te vidim da se mršti i polako budi.
Š: Hej veliki...
Po oba obraza ga pomazim osmehujući se blago, te me najzad on pogleda.
D: Kako ti je ruka...?
Š: Dobro sam ja..
Kroz osmeh ispustim još suza, te ih on obriše teškim i izmučenim rukama.
D: Ne plači, dobro sam...
Počne da kašlje i da se napreže od bolova, te ga poljubim u čelo da se malo opusti. Ponovo pogledam u onu krv na usnama, te uzmem još jednu vatu i počnem da čistim tu krv.
D: Zar ti nisam grozan i odvratan?
Zbunjeno se namrštim gledajući ga tužno, pa on sklopi oči na trenutak.
Š: O čemu pričaš?
D: Zbog njega je Lejla izgubila život.. Zaljubljen je bio u nju.. Treba da ti budem odvratan jer sam u rodu sa njim. Ne bi trebalo ni da me gledaš više..!
Š: Nije me briga! To nije razlog zbog čega ja tebe volim!
D: Šta si rekla?
Š: Nije me briga?
D: Posle toga.
Osmehnem se blago pa mu očistim zadnju kap krvi sa usana.
D: Ti mene voliš..?
Rastuženo me pogleda, te odložim prljavu vatu i spojim nam čela.
Š: Mnogo te volim..
Poljubimo se nežno dok se njegove umorne ruke zavlače ispod moje majice time mi dodirivajući leđa prstima.
Š: Nikad sebi neću oprostiti što ti se ovo dogodilo...
Besno ali tiho procedim kroz zube nakon poljupca, te me obema rukama snažno zagrli privijajući me uz sebe.
D: Bolje ja nego ti...
Konačno se zajedno nasmejemo jedno drugom iako smo umorni i trpimo bolove - ja u ruci, a on u celom telu.
Š: Ostaviću te da se odmaraš. Gadno si pretučen..
D: Ne ideš ti nigde.
Smogne neku snagu i obori me na stranu pa legne preko mojih grudi.
D: Bolje ti je da se istog trenutka udobno namestiš jer ću za sekundu zaspati.
Zakikoćem se tiho, pa nas pokrijem i smestim ruke u njegovu kratku kosu blago je čupkajući.