Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 22. deo

~ Crni anđeli ~
●22.deo●
✦Markus✦
Zaustavim motor pored male reke odmah van grada, pa Kleo siđe sa motora a odmah za njom i ja siđem. Sednemo na neke polomljene cigle odmah pored reke, pa se zagledamo u vodu. Ni njoj, a ni meni nije lako što je zadatak tako brzo došao.
M: Dobro si?
Upitam je držeći je za ruku, pa se ona nasloni na moje rame.
K: Odlično sam..
Osmehnem se na njenu laž nečujno, pa ostavim poljubac u njenoj kosi.
M: Ljubavi.. nikad mi nisi rekla zašto si napustila svoj dom...
K: To nije bio dom. To je bilo sve, samo ne dom.. Sve je moralo da bude po njihovom, birali su mi sa kim se družim, gde izlazim...
Obližem besno usnu znajući da su joj branili i mene sigurno, pa je zagrlim sa strane.
M: Jesu li ti i mene branili?
K: Hmm... nisu te odobravali, ali sam se ja borila protiv toga.
Nasmejemo se oboje jer smo sada oboje zajedno više od dve godine i ne odvajamo se, a odlično funkcionišemo.
K: Nikada se nisam pokajala što sam otišla tog dana. Tad sam se po prvi put osećala slobodnom, i već dve godine sam presrećna svakim danom.
Sad se već iskrenije nasmejem jer sam uspeo da joj pružim život kakav joj je bio zabranjen. A možda i nije do mene...
M: Kleo...
K: Hm?
M: Zašto si ti uopšte ušla sa mnom u vezu?
Skloni se sa mog ramena i začuđeno me pogleda, pa ja nastavim sam.
M: Čime sam te ja to osvojio, šta sam uradio?
Smešno mi se nasmeje, pa otisne poljubac prvo na mom obrazu, a zatim i na usnama.
K: Nisam imala bolje ponude.
M: Ih sad!
Prevrnem očima, pa ona prasne u smeh.
K: A možda i zato što si zgodan... pametan... divan prema meni... najbolji u krevetu...
Između poljubaca kratko govori, pa je brzo oborim na travu i spojim naša čela.
M: Znači to je u pitanju...?
Sa osmehom je upitam, pa ona zaljubljeno klimne glavom i poljubim je duže.
K: Ljudi prolaze pored...
M: Pa...?
K: Možda ima dece...
M: Neka žmure..
Odgurne me smeškajući se, pa ustanemo sa zemlje i krenemo ka motoru. Zadrži me za ruku, pa se zbunjeno okrenem ka njoj.
M: Šta je bilo ljubavi?
Činilo se da je razmišljala par trenutaka, pa me upita sa nekom nadom u očima.
K: Da li bi pomoglo da kokain ubacimo i u njihovu kuću?
Trepnem par puta pa joj se približim.
M: Uradila bi to svom ocu?
K: Ako bi to doprinelo da on ode u zatvor i da mu ugase kompaniju, uradila bih. On za mene nije otac.
Tužno skupim obrve klimajući glavom i sednem na motor, pa je privučem ispred sebe. Da li sam je ja napravio takvom? Da li je zbog mene postala mračnija osoba?
M: Misliš li da su bili u pravu za mene?
K: Naravno da ne. Ti si sve ono što oni nisu nikad videli ni osetili.
Osmehnem se šmekerski i spojim nam usne duže nego inače. Kad sam je upoznao bila je potpuno drugačija. Mirna, tiha i povučena devojka, a sada je opasna, jača i ume za sekund da odbrusi. Želim da ostane ovako mirno među nama, da zadatak prođe kako treba bez ikakvih problema sa njenim ocem.
M: Moći ćeš ovo?
K: Uz tebe mogu sve...