Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 83. deo

~ Crni anđeli ~
●83.deo●
✻DVE NEDELJE KASNIJE✻
✦Šej✦
D: Probudi se, spavalice...
Osećam Denzov mio i topao dah na svom vratu dok mi sklanja pramenove kose sa lica. Zove me već drugi put tako nežno da bih ga najradije samo izljubila, ali želim da vidim dokle će ići dok "spavam".
D: Hajde mala...
Otisne sitni poljubac na mom vratu na šta se, nadam se neprimetno, naježim. Trudila sam se mirno da ležim, ali predosećam da to neće biti lako pored njega i njegovih usana. Kao što sam i mislila, mileći mi podigne majicu i počne da ljubi svaki delić mojih grudi. Dođavola, Denz..!
Š: Ah...!
D: Ipak si budna.
Š: Treba trudnicu da pustiš da spava.
D: Već je podne. Moja slatka trudnice..
Milujući me po obrazu sagne se do mojih usana po poljubac. Čim se odmakao, mučnina mi je došla u posetu. Brzo postavim ruku na usta i iskočim iz kreveta do kupatila. Savijem se do wc šolje i počnem snažno da povraćam, te začujem korake i zatvaranje vrata iza sebe.
Š: Nemoj ulaziti, grozno je..!
D: Ššš...
Čučne iza mene i skupi moju kosu u rep, pa me zadrži za ramena sve dok nisam završila sa povraćanjem.
Š: Nisi morao ovo da vidiš..
Tiho mu kažem dok se brišem posle umivanja, te me on privuče sebi držeći me oko struka.
D: Ipak nosiš moje dete.
Podigne me u naručje da na trenutak ciknem radosno, te me izvede natrag u spavaću sobu. Danas idemo na ultrazvuk gde ćemo dobiti prvu sličicu naše bebe. Primetim da zamišljeno gleda u moj stomak, te ga trgnem.
Š: Šta ti je?
D: Ništa.
Š: Denz, ne laži me. Još uvek misliš da ne želim sve ovo..?
Uzdahne tiho ne odvajajući pogled sa mog stomaka, te oboje pogledamo u vrata kroz koje je dopirao zvuk ulaženja u kuću.
D: Markus i Kleo su se vratili.
Opet izbegne da mi odgovori kao i svaki put do sad kad ga uhvatim da u daljinu zamišljeno gleda. Tiho izađemo iz naše sobe i naslonimo se na ogradu stepeništa krišom ih posmatrajući.
K: Čekaj da ti otvorim vrata..
M: Sam ću!
Glasno vikne na nju i u kolicima se odveze u sobu, zatvarajući vrata Kleo pred nosom. Tužno je skupila usne i naslonila čelo na vrata, te se Denz i ja razočarano pogledamo. Od bolnice i Markusovog saznanja da je nepokretan uopšte ne razgovaraju kako treba. Čak ni ne spavaju u istoj sobi, Kleo spava u mojoj prvobitnoj. Ne znam kako Markus može tako da se ponaša prema njoj. Shvatam da je i njemu teško zbog svega, ali ima našu podršku, a konstantno je odbija!
D: Čekam te u kolima dok se spremiš, pa idemo na ultrazvuk.
Klimnem glavom potvrdno, pa se on i Kleo mimoiđu na stepeništu. Denz ju je samo na kratko zagrlio, te nastavio ka izlazu a ja sačekam Kleo na vrhu stepenica.
Š: Hej..
K: Hej..
Š: Biće sve u redu. Treba mu još malo vremena..
K: Znam..
Kroz uzdah progovori pa se zagrlimo.
K: Nemoj da zakasniš na ultrazvuk ove malene bebice..!
Na kratko pomazi moj stomak, te produži u sobu, a ja siđem niz stepenice do garaže.
D: Nisi se presvlačila?
Denz me upita čim sednem u auto, te sa osmehom prevrnem očima.
Š: Spavam u sportskoj ogromnoj trenerci, niko ne bi rekao da je pidžama.
D: Kako ti kažeš.
Upali auto, te se vežem, ali se zamislim na tren.
Š: Hoće li Markus ovo prebroditi?
Stao je i on na kratko, pa me sa uzdahom pogleda pomalo zabrinuto.
D: Valjda hoće...