Crni anđeli [ZAVRŠENA]

Crni anđeli - 101. deo

~ Crni anđeli ~
●101.deo●
✦Markus✦
M: Osećam se pomalo krivim što smo ostavili Denza samog..
K: I meni, ali ne mogu da se suzdržim više..!
Opkorači me na krevetu i nagne se ka meni skidajući mi majicu. Dohvatili smo se čim sam seo na krevet, da ne koristim štake verovatno bi me saletela još na vratima.
M: Kad si pre stigla da obučeš ovo..?
K: Iskoristila sam priliku što hodaš sporo.
Skrenem pogled sa čipkastog crnog veša koji se providi kroz belu spavaćicu ka njenim očima pa izdignem obrve.
M: Tako znači? Koristimo moje stanje sad?
K: Mhm..
Klimnem glavom ironično, pa je oborim na krevet. A sad ću te razvaliti! Dok se jednom rukom držim pored njenog tela, drugom joj lako pocepam spavaćicu i bacim negde iza sebe. Uključujući i zatvor, nismo spavali deset meseci! To je previše, ni ja ne mogu da se obuzdam. Divlje ugrize sam ostavljao svuda po njenom telu, te mi ona svuče pantalone i preko bokserica ga grubo stegne. Istog trenutka zatvorim oči dok ga je snažno povlačila, te ga izvuče iz bokserica. Osetim da ruke počinju da mi slabe, te izdahnem.
M: Ja.. ne mogu..
K: Lezi samo.
Pomogne mi da legnem jer je odmah znala da nemam dovoljno snage da svo vreme budem odozgo. Pomislio sam da će me opkoračiti ali sam osetio njen jezik na svom. Savršeno je svaki pokret radila da sam samo uživao ležeći i mrseći njenu kosu među prstima.
K: E sada, na glavni posao..
Uzdigla ga je pravog kao strelu i žustro sela na njega. Oboje smo u istoj sekundi uzdahnuli i izvili se od zadovoljstva, te ona počne grubo da skače po meni. E sad će krevet biti ponovo naše divlje mesto..! Uhvatim joj brzo bretele od jednodelnog crnog veša i skinem ga do njenih kukova, a sa njih ih pokidam kako bih ih skroz skinuo sa nje. Nikad mi lepša nije bila! Vešto sam smestio njene grudi u svoje šake koje su već bile ukrućene kao i moj ud sve više i više. Svakog trenutka sam se širio u njoj da sam pomislio da ću eksplodirati.
Sagne se do mog lica i spoji nam čela dok noktima grebe blago po bradi, te je obgrlim oko leđa. Ali ne želim da ona sve radi, te počnem po starom divljem nagonu da je cepam odozdo. Bar to mogu ovako ležeći. Vrelim dahom me je žarila po vratu dok mi se zvuk njenog prenapaljenog stenjanja urezivao u uši.
K: Markuse, još..! Još želim..!
Ispunim joj želju i pored nabijanja odozdo obema rukama krenem da je pljeskam po zadnjici. Već preko njenih ramena sam nazirao da se sjajno crveni od udaraca, ali me to nije zaustavilo već samo dodatno napalilo. Čak je pljeskanje kože od kožu dodatno ispunjavalo sobu. Više od dva sata smo slušali uzdahe i stenjanje onog drugog uz poneki vrisak sa njene strane na koje bih ja samo još više ubrzao tempo da je izludim. I na njenom i na mom čelu se odavno video znoj i umor ali nismo posustajali.
M: Blizu sam..!
K: Jao, i ja..!
Ubrzali smo još više iako je to delovalo nemoguće. Ceo krevet se tresao nenormalno!
K: Markuse!
Vrisnula je i uhvatila se za grudi dok sam je ispunio do poslednje kapi. Zadihano smo disali par trenutaka bez reči, te smo se osmehnuli jedno drugom. Neočekivano smo i ona i ja vrisnuli kad se začuo gadan prasak, te smo primetili da nam je upravo pukao krevet.
M: I bilo je vreme za novi krevet.
K: Morali smo da nadoknadimo ono dugo vreme za koje...
M: ...za koje sam ja kriv, znam. I nadoknadiću ti svake večeri.
Uspravim se i otisnem joj nežni poljubac na usnama pa ih i liznem. Polako siđe sa mene i postavi glavu na moja prsa, pa se, još uvek zadihani, zagledamo kroz prozor. Sviće polako, a nebo je ružičasto i sunce nas veoma nežno greje.
M: Bilo je predivno ljubavi... Nikad ovako nisam uživao..
K: Ni ja.. Mnogo je čežnje među nama bilo, mnogo nedostajanja... Nemojmo više ovako da se razdvajamo, Markuse..
Zadrhti joj glas dok me tužno gleda, te je stegnem uza sebe uz poljubac u čelo.
M: Nećemo više nikad. Obećavam ti.