Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
Dok sam se vratila vidjela sam ga sa Markom, pričali su ali su mi oboje rekli da nije ništa važno. Rekao mi je Mot da i kupaći obučem. Sjela sam iza njega na motor i odvezli smo se. Nisam znala kamo idemo ni kada ćemo se vratiti, taj osjećaj je predobar.
Poslje pola sata smo stali na neki štand.
Vozio je autocestom, bila je lagana gužva i stali smo usput gdje se na štandu prodavalo voće.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
Žena za štandom me ugnjavila ali mi nije smetalo, pozvao me Mot da vidim nešto, sa tog brda gdje smo stali se vidio zaljev, izgledalo je prelijepo. Kupio je grožđe i nastavili smo se voziti, opet smo stali nakon nekoliko minuta na bližem pogledu na zaljev, prelijepo je. Tamo smo stali i gledali nekoliko minuta.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
Pitala sam ga gdje idemo jer nisam imala pojma.
Mot- "U jedan gradić. Imam stan tamo u centru. Ovo mjesto sam usput otkrio"
Ja- "Imaš il si iznajmio?"
Mot- "Imam. Ipak ništa od našeg spoja za neki dan."
Ja- "Zašto?"
Mot- "Sad smo na spoju zar ne?"
Nasmiješila sam se, spontano je i opušteno. Zagrlila sam ga i to mu je bio znak da vozi. Došli smo u centar, to je mali gradić, ulice su uske i većinom kamene, sviđa mi se izgleda ko da je Italija došla u Australiju haha. To sam mu rekla i nasmijao se ali u pozitivnom smislu. Ovo je četvrti kat, podsjeća me na Lukasov stan ali ovaj je slađi.
К сожалению, это изображение не соответствует нашим правилам. Чтобы продолжить публикацию, пожалуйста, удалите изображение или загрузите другое.
