Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Igra li Mot duplu igru?✅

Leyla- "Nećete zaposliti moga oca?" Rekla je kroz suze.

Ja- "Idemo Leyla, neće."

Odvukla sam ju i odmah smo izašle iz kuće prolazeći pored Marka.

Do busa je obrisala suze iz očiju. Otišle smo na ono jezero u blizini Motova imanja da se maknemo od svega. Hodale smo 20 minuta od busa do tamo a tamo je već bio Mot.

Ja- "Sorry nisam znala da si tu."

Mot- "Nisam znao da ste se vratili."

Ja- "Jučer al sam bila umorna, nisam stigla javit ti."

Mot- "Okej je, idem, moram raditi."

Otišao je za svoj motor a mi smo sjele i dok sam skidala tenisice Leyla je progovorila o onome iz Zumbine radne sobe. Rekla sam joj da ćemo smisliti nešto, do tad ćemo svi iz ekipe raditi da oni mogu preživjeti mjesec.

Leyla- "To je velika žrtva."

Ja- "Šestero nas je, uspjeti ćemo."

Mot- "Mogu li ja pomoći? Da vas je sedmero." Čuo nas je

Ja- "Ti imaš dosta svog posla na imanju."

Mot- "A o čemu se radi?"

Leyla- "Bogataši su nas izigrali, Alvaro je umro a oni neće ispuniti obećanje da moj otac dobije posao."

Ja- "Netrebaš nam pomagati, možemo se sami snaći."

Mot- "Što kažeš da dođe raditi kod mene na imanje?"

Leyla- "Stvarno? To bi bilo super."

Ja- "Kad ste me isključili iz razgovora?"

Mot- "Koliko ima godina?"

Leyla- "Previše da ga netko zaposli. Cijeli život je bio građevinski radnik."

Mot- "To je težak posao, divim mu se. Ovdje neće tako teško raditi. Reci mu da dođe danas ili sutra."

Leyla- "Ma odmah ću ga danas poslati."

Mot- "Neka dođe kad uhvati vremena." Govori ko da se ne radi o stvarnom poslu.

Pogledao me pa sjeo na motor dok se Leyla veselila i grlila me. Sve za ekipu pomislila sam, život me naučio da sve ima svoju cijenu. Još jednom me duže pogledao pa otišao. Jedva čekam ići van sa njim, i sa Markom da naravno.

Natjerala me da idemo k njoj kući da mu odmah kažemo vijesti. Nema baš puno vremena po cijele dane čita novine i zove da pita za posao. Leyla mu je presretna rekla vijesti odmah kad ga je vidjela a ja sam bila zabrinuta kako će ih on prihvatiti. Razveselio se, to je dobra znak. Počeo ju je grliti i ljubiti i mene je jer je Mot i moj prijatelj. Leyla me trknula laktom i rekla "konačno neka korist od tebe", nasmijale smo se. Natjerali su me da zovem Mota da ga pitam kad smijemo doći. Rekao je odmah, ako ne možemo sad on je na imanju do navečer i sutra preko dana, samo da ga potražimo. Njezin otac se spremio poslovno koliko je mogao, bez njezine majke na nogama njih dvoje rade po kući koliko znaju i mogu.

Skupa smo sjeli na bus i bio je nervozan, priznao je da ne vjeruje da će dobiti posao misli za sebe da je pre star da ga netko zaposli. Znam da će ako dobije posao konačno ova priča naći kraj. Stigli smo na imanje, od njihove kuće treba kraće nego od one u kojoj ja živim to je dobro, prije je dosta putovao na posao. Pronašle smo Tomasa on je otišao po Mota, nije me ni pogledao kad je došao odmah su se njih dvojca upoznali i otišli nekamo a nas dvije je njegova majka pozvala u kuću da isprobavaomo kolače.

Možda sat vremena smo samo jele. Pečeno, nepečeno, neznam koju tehniku pravljenja kolača nismo probale ali nam nije rekla zašto. Došao je Mot i vidio nas pa se nasmijao.

Mot- "Znači vas je našla da isprobavate."

Leyla- "Baš su dobri."

Mot- "A nećeš pitati kako je prošao razgovor i to...?"

Leyla- "A da, kako?"

Ja- "Mogla si prvo progutati." Smijali smo se.

Mot- "Zaposlio sam ti oca." Vrisnula je od sreće, toliko me grlila da sam mislila da ću povratiti.

Ja- "Dobro jesi li normalna? Pojela sam 5 kila kolača!"

Ustala je i njega sad gnjavila, grlila i zahvaljivala mu. Otišla sam do kupaonice, malo me boli trbuh od tolikog kolača. Za mnom je odmah došao Mot i zatvorio je vrata.

Ja- "Što ćeš tu?"

Mot- "Ovo je moja kuća."

Ja- "Znaš na što sam mislila."

Mot- "Jesi li dobro? Činiš mi se malo loše."

Ja- "Previše kolača. Zašto ih je toliko napravila?"

Mot- "Moj djed slavi rođendan danas. Želiš li doći? Pozovi prijatelje."

Ja- "Nije li više događaj za obitelj?"

Mot- "Kako želiš, ponuda stoji..." Rekao je pa otišao.

Nakon par minuta otišla sam i ja. Vidjela sam njegove roditelje i djeda malo poslije i odlučila da nećemo doći. Nit Mot nije dio ekipe nit smo mi njegova obitelj. Ne mislim da je to dobra ideja, nisam to rekla Leyli i polako smo otišli od tamo. Kaže da mu je plaća odlična, puno bolja nego na gradilištu, Mot mu je super, posao mu se sviđa, radi sa životinjama i ako treba se više plača pomoć na popravcima štala, radno vrijeme mu je okej, jedan tjedan ujutro drugi popodne.

Bitno je da smo napokon i ovaj problem riješili.

Sutradan

Svi su otišli a ja sam toliko inzinstirala da neidem u školu da su otišli bez mene. Doručkovala sam i čula zvono na vratima pa otvorila Motu.

Ja- "Što ćeš ti tu?"

Mot- "Smetam li?"

Ja- "Haha, naravno da ne, ulazi."

Mot- "Zašto nisi došla jučer?"

Ja- "To je bilo više druženje za obitelj. Želiš li jesti?"

Mot- "Ne u redu je. Prošao puni mjesec."

Ja- "Hvala bogu haha. Jadne mi vučice i žene, puni mjesec je stalno još i mengu imamo, nije fer."

Mot- "Hahaha, pa ti onda budi žensko mala."

Ja- "Zašto si došao?"

Mot- "Neznam, palo mi je na pamet da dođem. Leylin otac je počeo raditi."

Ja- "On je dobar radnik vidjet ćeš."

Mot- "Ne brinem."

Pričali smo u kuhinji a kasnije otišli u dvorište, oko jedan popodne vidjela sam da je došla Zumbina žena pa sam mu rekla da krene kući jer ne želim da se svađam sa njima zbog njegovog dolaska. Na odlasku sam ga ispratila do vrata od dvorišta.