Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Natjeravanje

Sjela je na motor i primila se za mene. Mislim da sam se ja više bojao za nju nego ona. Vozio sam pazeći da ju ne traumatiziram od vožnje. Nisam pretjecao i pazio sam na brzinu. Ne želim učiniti nešto krivo pa da više ne želi sjesti samnom na motor. Odveo sam ju na Berry Island. To mi je prvo palo na pamet. Parkirao sam i skinuo joj kacigu pa smo prošetali.

Ja- "Sorry nisam se mogao sjetiti ničeg pametnijeg ovo mjesto mi je prvo palo na pamet."

Malek- "U redu je gdje god da smo otišli."

Ja- "Voot su napali u tvom kvartu. Jako blizu tebe zato sam ti bio blizu."

Malek- "Ozbiljno? Jeli dobro?"

Ja- "Da. Belit i ja smo to riješili. To su neki Alvarovi stari problemi pa smo ih pozdravili od njega."

Malek- "Vas nisu ozljedili?"

Ja- "Nisu ne brini se. Hvala što brineš."

Malek- "Samo pitam."

Ja- "Kako si ti? Muči li te što? Dio si ekipe možeš nam sve reći."

Malek- "Ne ne u redu sam."

Ja- "Sigurno?"

Malek- "Da zašto nebi bila? Imam puno posla doma to je sve." Kiselo se nasmijala.

Ja- "Živiš sa roditeljima i braćom i sestrama zar ne?"

Malek- "Da, puno nas je."

Ja- "Koliko?"

Malek- "Sedmero djece."

Ja- "Sveukupno vas je 7?" Začudio sam se, nisam znao da ih je toliko.

Malek- "Da."

Ja- "Gdje svi stanete?"

Malek- "Pa kuća je velika iako sa ulice tako ne izgleda. Ajde da nađemo drugu temu." Pognula je glavu.

Nisam ju htio rastužiti. Podignuo sam joj glavu i zagrlio ju pa rekao da će sve biti uredu. Onda sam predložio da odemo do lunaparka. Nije joj se svidjela ideja ali nagovorio sam ju. Otišli smo u lunapark i zabavljali se par sati. Imam frenda tamo pa nismo platili ulaz.
Neznam dali je stvarno tako ili je izmislila ali odjednom je samo rekla da mora ići. Naravno pitao sam zašto ali je kratko odgovorila da ima obaveza doma. Nisam htio više pitati. Do tog trena smo se lijepo zabavljali. Ponudio sam se da je bar vozim doma pa je pristala nakon nagovaranja. Na kraju sam ju ostavio dvije ulice dalje od njezine kuće jer nije htjela da ju blizu kuće ostavim. I brzo je otišla, nismo se ni pozdravili kako treba. To me malo rastužilo i otišao sam se voziti po gradu.

Naletio sam na nekog motorista na semaforu. Gledali smo se i onda se utrkivali po gradu. To mi je trebalo da mi bude bolje, natjeravanje po gradu. Kad sam ga prešao i izgubio iz vida napokon sam bio sretan, bilo mi je lakše. Nastavio sam se voziti. Prolazio sam pored nekog igrališta i vidio poznato lice. Mota. Morao sam stati i pozdraviti ga.

Ja- "Bok stari sjećaš se mene."

Mot- "Ej di si." I on je bio sa motorom.

Ja- "Hoćeš se naganjati malo?"

Mot- "Dovoljno si me prešao za danas."

Ja- "To si bio ti? Sorry stari nisam znao."

Mot- "Haha, u redu je i ja sam tebe jedva prepoznao."

Ja- "Da sam znao da si ti pustio bi te."

Mot- "Haha, ovako sam ja tebe pustio."

Ja- "Ma sorry frende jedna mala me izbacila iz takta."