Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
U grupu smo dobili poruku od Sare koja želi da idemo u klub. Iako sam ja pročitala poruku na glas oboje smo u skoro isto vrijeme odgovorili da nemožemo večeras. Pa neka se oni pitaju zašto haha. Do motora smo išli tako sporo. Nije mi se dalo kući a mislim da ni njemu nije.
Na putu kući išao je oko grada i putevima koje nisam poznavala. Nismo tu prošli dok smo išli na jezero. Ali ima kacigu i vozi, nisam ga mogla pitati što mu je u planu. Na kraju blizu kvarta sam shvatila da smo prošli cestom kojom sam prvi put došla u grad. Napokon se zaustavio u parku u našem kvartu.
Ja- "Jesi li namjerno išao dužim putem?"
Alvaro- "Da. Večeras mi je bilo posebno. Napravio bi sve da ova večer potraje."
Ja- "Nitko ne kaže da neka druga večer ne može biti ovako lijepa."
Alvaro- "Imaš li ideju gdje bi htjela ići?"
Ja- "Nemam. Ali mogla bi se informirati za promjenu hahah."
Alvaro- "Ako imaš ideju vodim te. Ako ne morat ću ja opet nešto smisliti."
Ja- "A dobro, još se nisam upoznala sa gradom haha." Nasmijao se, zna da se šalim.
Alvaro- "Upoznat ću vas ja. I zapamti da ne smiješ nikom reć moju tajnu dobro?"
Ja- "Da. A ekipa?"
Alvaro- "Ni njima. Oni ne znaju i ne želim da znaju. Volim ih ali ti si ipak posebnija."
Ja- "Aaa, hvala ti." Naslonila sam se na njega i prebacila ruke preko njegovih leđa pa ga poljubila. Totalno sam se opustila.
Alvaro- "Nebi htio da ideš kući ali neće li se tvoji brinuti? Prošla je ponoć."
Ja- "Ma ne. Misle da sam vani negdje. Osim toga, kad su se oni to brinuli?"
Poljubio me i tako smo se još nekoliko minuta ljubakali kod njegovog motora. Onda me otpratio par metara dalje odakle nisam bila daleko do kuće. Tamo smo se zagrlili za rastanak i došla sam kući u komadu.
Ujutro kad sam se probudila sam imala propušteni poziv od Sare. I propustila sam prvi sat cijeli. A dobro, nije mi se išlo pa sam ostala u krevetu. Todo je još spavala, obično traži van već u 6. Ona mi se naveče jedina veselila kad sam došla kući. Svi ostali su spavali. Jer nije tražila da idemo van i ležala je na podu sam odmah išla provjeriti jeli živa. Uhh, hvala bogu živa je. Vratila sam se u krevet i ležala do 9 sati. Onda sam odlučila ustati. Spremila sam se i prošetala Todo po susjednom kvartu ovaj put. Jutro sam provela uobičajeno čekajući da Sari završi škola za danas da ju nazovem i vidim zašto me zvala. Skratila sam si vrijeme gledanjem nekog filma. Nisam ju htjela zvati odmah kad škola završi nego sam čekala još malo da bar dođe kući. Za to vrijeme sam se spremila i otišla na trening kojeg sam se za čudo sjetila. Hodajući do tamo sam nazvala Saru.
Sara- "Ej, pa si di ti ženo."
Ja- "Ej. Ma radim nešto doma."
Sara- "Što radiš?"
Ja- "Ništa."
Sara- "Haha, kraljice. Di si ti cijeli dan?"
Ja- "Ma zaspala sam pa sam ostala doma."
Sara- "Idemo večeras u klub. Malo je daleko ali nema veze možemo uzet taxi, nije tako skupo kad nas je više."
Ja- "Možda mogu tražit brata da nas vozi."
Sara- "Uu, mogla bi al mislim da ne stanemo svi. Ti, ja, Rita, Filip, Alvaro, tvoj brat."
Ja- "Alvaro može motorom."
Sara- "Istina. Ali ne znam kako će se onda vratiti kući."
Ja- "Istina. Kad idemo?"
Sara- "U 8 se nađemo iako sam ja rezervirala stol za nas pa bi trebala doći ranije. Još ti javim kad se zbrojim."
Ja- "Može curo."
Sara- "Gdje ste se vi jučer izgubili?"
Ja- "Ne znam o čemu pričaš."
Sara- "Ne laži. Vidi se da se sviđate jedno drugom. Sigurno ste bili na spoju. Tko zna na koliko ste spojeva vi bili."
Ja- "E moram nešto obavit, Todo hoće van. Ajde čujemo se, javi kad."
Na brzinu sam se spasila tih pitanja. Osim toga nisam puno lagala. Stajala sam pred ulazom u svoj boksački klub.
Navečer
Sara je javila da se nalazimo u parku i idemo taxijem a ona je otišla tamo ranije. Luka je bio na fakultetu pa ga nisam mogla 'uloviti'. Dovoljno je što sam mu opet ostavila Todo. Čuvat će ju kad dođe.
Jedva sam čekala da dođem do parka. Obukla sam se malo neprikladno za hodanje gradom i crveni ruž pa mi je bilo dosta neugodno hodati po ulici.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Znala sam da će sa ekipom biti lakše jer smo svi spremni za klub, nisam samo ja polu gola, sređena. Nekoliko puta sam vidjela kako me ljudi po ulici gledaju. Hodala sam u nadi da mi nitko neće ništa uzput dobaciti ili nešto gore. Laknulo mi je kad sam vidjela ekipu u parku. Još smo malo pričekali da se svi skupimo pa zvali taxi.
U klubu smo pronašli Saru koja nas je čekala i stali za stol. Stol nije bio odmah pored zvučnika pa samo se donekle mogli čuti. Ludo smo se zabavili i napričali kao uvijek. Popili smo prvo piće pa krenuli svi na podij. Alvaro koji je za stolom stajao do mene je krenuo prema podiju za mnom. Zaustavio me da drugi nisu primjetili jer su bili ispred nas pored stola. Jednu ruku je stavio oko mojeg struka a drugom uhvatio moju ruku. Malo me privukao sebi i tako sljubio naša tijela.
Alvaro- "Danas si mi posebno lijepa." Zvučao je zavodnički.
Ja- "Hvala."
Alvaro- "Nemoj da mi te netko otme."
Ja- "Ti se to bojiš za mene?" Pogledala sam ga.
Alvaro- "Sad bi ti dao poljubac u obraz ali netko od ekipe bi mogao vidjeti." Nasmiješila sam se.
Pustio me iz ruku i pridružili smo se ostalima naj normalnije. Svi smo plesali nekoliko pjesama a kad se Sara umorila otišle smo skupa za stol dok su drugi ostali.
Sara- "Ovdje mo je puno bolje nego na drugim mjestima gdje smo bili."
