Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

"Onda ću ja biti s tobom, nisi sama."✔️✅

Leyla- "I planiram biti."

Ja- "Baš ste slatki."

Tad ju je nazvao Belit pa se otišla javiti u kuhinju da ih ne slušam. Najbolji smo prijatelji ali nemoram znati koliko su perverzni.
Uto je u kuću uletio Zumba. Hena ga je vukla za ruku i molila da se smiri, skoro pa je plakala. Za njima su išli ostali.

Uplašila sam se, izgledao je bijesno, nikad ga takvog nisam vidjela. Stvarno me uplašio nisam ni pomislila na Leylu u kuhinji i Marka koj spava gore. Počeo se derati na Henu a kad sam mu rekla da prestane, da ju pusti izderao se na mene da sam ja sljedeća.

Mark- "U čemu je ona sljedeća?!"

Zumba- "Ničemu sine."

Mark- "Možda da ti ušutiš!"

Zaderao se i unjeo mu se u lice upirući prstom u njega, vidjela sam da je neispavan i bio je bijesan na oca.

Zumba- "Sine smiri se..."

Ja- "Ajde Mark ideš u krevet."

Mark- "Neee!"

Izderao se i na mene. U tom trenu je došla Leyla iz kuhinje i sve je čula, Zumba je pobjesnio kad ju je vidio i vikao što ona radi ovdje. Nije joj bilo svejedno ali me ipak zagrlila i primila za ruku.

Hena- "Dragi molim te smiri se..."

Ja- "Da, vas dva se smirite."

Mark- "Nećeš joj ti ništa učiniti!"

Rekao je Zumbi u lice pa me primio za ruku i povukao za sobom. Išla je za nama i Leyla, izašli smo iz kuće i krenuli niz ulicu. S vremenom je njegov stisak postao jači i boljelo me a on je i dalje vukao kamo god šutjeći. Natjerale smo ga da me pusti onda se još malo izderao i neznam kamo otišao. Ja i Leyla smo se vratile u kuću jer me nije htjela sada ostaviti samu, brine se za mene. Kad smo došle tamo čekao nas je Zumba u dnevnom. Zapravo je čekao mene ali je i ona bila sa mnom.

Zumba- "Toni moramo razgovarati na samo." Rekao je ozbiljnim glasom kao da nikad nije bio živčan a kamoli maloprije.

Ja- "Sve što meni imaš reći može čuti i ona."

Zumba- "Dobro, možda bi i ona mogla sudjelovati."

Ja- "U čemu?" Bila sam začuđena.

Zumba- "Tvoji smo skrbnici, Reneu treba bubreg naši nisu podudarni..."

Ja- "Nećete me natjerati na to!"

Zumba- "Ne povisuj ton! Možda ne možemo natjerati nju ali ti moraš."

Ja- "Neka rađe crkne, od mene nećete dobiti ništa."

Zumba- "Dosta mi je!"

Povukao me za ruku i počeo odvlačiti prema autu da odemo u bolnicu. Na sreću uspjele smo ga zaustaviti i otići.
Rekla sam Leyli da ode doma i bolje neko vrijeme ne dolazi k meni. Ja ću poludjeti s njima...

Mot Pov.

Došao sam doma, bilo je poslijepodne, moji svi su odmarali pa sam otišao prošetati. Dok sam šetao pridružio mi se Tomas.

Tomas- "Dobro, pusti to, a kako ti je cura?"

Ja- "Nemam curu!"

Tomas- "Al bi ju ti htio imati i htio bi da je to Toni."

Ja- "Odjebi!"