Vučica krvi, osvete i ljubavi🔛

Odlazi ili ostaje✅

Ja- "Nebi ja bila kućanica ni da mi se plača."

Mark- "Ona je to birala."

Ja- "Hoćeš trčat?"

Mark- "Što?"

Ja- "Pa vukovi smo, mislila sam da trčimo malo gradom i to."

Mark- "To je glupo."

Ja- "Da, di mi je bila pamet..." Sjetila sam se kako sam usred bijela dana trčala sa Motom.

Mark- "Ti nebi bila dobra kućanica."

Ja- "Zašto ne?"

Mark- "Pogledaj si sobu."

Nasmijali smo se, malo je razbacana jer mi se nada pospremati. Poslje smijanja ostali smo kratko šutjeti dok nisam osjetila da to moram prekinuti.

Ja- "Mark?"

Mark- "Što je?"

Ja- "Znaš koliko me boli ovo sa Alvarom."

Mark- "Valjda znam, učinio je pravu stvar." Okrenula sam očima, nije vidio.

Ja- "Da uglavnom, sprovod je brzo, htjela sam te zamoliti da si uz mene,..."

Mark- "Želiš da idem u Španjolsku?!" Prekinuo me i razveselio se.

Ja- "...kad stanem pred Zumbu." Samo sam nastavila.

Mark- "Aa. Pošto je to napravio za nas mislim da moraš ići kao predstavnica čopora." Kako god, samo da me pustite.

Ja- "Hoćeš onda pomoć?"

Mark- "Naravno, budući sam predvodnik što se mene tiče možeš ići."

Ja- "Hvala ti." Zagrlila sam ga i ostao je u laganom čudu.

Ostala sam i ja u čudu da bi me tako lako pustio da idem preko mora. I svađala sam se sa njim nedavno i sve. Trebala sam brzo poslje toga ić radit. Radio je samnom možda nije toliko loš, možda ga se može izvesti na pravi put.

Dok smo radili otišao je i nije rekao kamo ide, brzo se vratio iznenadio me sa nečim slatkim. Neznam kako bi reagirala. Nemam sad vremena za to. Ja njemu cjelo vrijeme govorim da nemora radit on, da sjedne i samo mi pravi društvo al on ne odustaje.

Bilo je već 6 kad smo se vratili kući. Njegovi roditelji su bili izvan sebe. Odmah sam mu šapnula "Zar im nisi rekao da ideš?". Nije im rekao i sad će se na mene izderavat da sam ja kriva zbog tog.

Zumba- "Dobro jeste li vi normalni?!"

Ja- "Nisam."

Zumba- "Skoro je 7 sati, Mark otišao si oko 12, gdje si bio?!"

Mark- "Oprosti zaboravio sam se javiti, bio sam sa Toni, pomagao joj."

Zumba- "Jesi li ti normalna? Mojeg sina ne uvlači u svoj prljavi svijet!"

Ja- "Što sam sad ja kriva?!"

Mark- "Tata, sam sam joj se pridružio."

Ja- "I ja mislim da vam je trebao reć." Pogledali su me ljuto.

Zumba- "U buduće ne javiš li se u kazni si!"

Mark- "Dobro."

Zumba- "Što je ušlo u tebe? Od kad je ona tu nisi prepoznatljiv."

Mark- "Neznam, smiriti ću se sigurno." Zumba je krenuo otići.

Ja- "Ja sam nešto htjela pitati..."