Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
Ja- "Samo želim znati tko je taj čovjek. Kako noću mirno spava, moje roditelje su voljele i Španjolska i Australija."
Mot- "Pomoći ću koliko mogu. Razumijem te jer vuk sam, osveta nam je u krvi."
Ja- "Ne znam zašto ti ovo uopće govorim."
Mot- "U redu je, stalo mi je do tebe i želim znati to. Želim sve znati o tebi."
Ja- "Svaki dan od tad plačem zbog toga. Ne mogu se pomiriti sa time da ih nema."
Mot- "Hoće li osveta pomoći?"
Ja- "Ne znam, imala sam samo pet godina Mot."
Mot- "Saznati ćemo. Ne želim da te itko povrijedi kao taj čovjek ili bogataši."
Ja- "Ti si divan. Nesreća se dogodila 3 tjedna prije mog rođendana."
Mot- "Divim ti se kako si uopće preživjela nesreću i sve ove godine."
Ja- "Htjela sam biti mrtva umjesto njih. Ja sam jedina preživjela."
Mot- "Kad je godišnjica nesreće?"
Ja- "2.7.2007 se dogodila."
Mot- "Želim ti pomoći, reci mi kako ili što da učinim."
Ja- "Nitko mi ne može pomoći. Oprosti, zadržala sam te tu."
Mot- "Oprosti što sam te pratio."
Ja- "Oprošteno ti je." Nasmiješila sam se.
Polako smo otišli sa tog mjesta i hodali smo dugo jer je daleko od njegovog imanja. Smirio me i na kraju kod njega na imanju me stvarno i razveselio. Prošli smo imanjem pa otišli na ono nama poznato jezerce.
Ja- "Nisam mislila da me netko može razveseliti."
Mot- "Meni je drago da sam uspio jer mi je stvarno stalo do tebe."
Ja- "Kako ide tvoj posao?"
Mot- "Dovoljno dobro, i od onda kad si ih ti tukla ne dolaze vukovi iz tvog čopora izazivati nevolje."
Ja- "Iz kakvog čopora?"
Mot- "Ovog u kome si bleso."
Ja- "Mi nismo u istom čoporu?"
Mot- "Ne, nedavno sam saznao."
Ja- "To je loše, mi se nebi trebali družiti kamoli..."
Mot- "Ja sam vođa svog čopora nikome to ne smeta i mislio sam da ne pripadaš nikome."
Ja- "Ovo je čopor mojih roditelja, koliko god da ih nevolim i..."
Mot- "Toni smiri se." Uznemirilo me to.
Ja- "Zašto mi nisi rekao da si iz drugog čopora kad si saznao?" Pogledao me u oči i polako rekao.
Mot- "Zato što sam se tad već zaljubio u tebe."
Kratko sam ga gledala pa skrenula pogled, bilo mi je neugodno. Također sam prebacila temu i rekla kako moram još malo zaraditi za popravak motora, rekla sam da ću idućih nekoliko dana biti jako zauzeta, stalno ću raditi.
Polako smo krenuli do autobusne stanice. Tamo smo skupa čekali bus pa me zagrlio i oprostili smo se.
Nazvala sam Leylu i odmah otišla k Nitri jer ju čuva. Ispričala sam im sve, o spoju i njegovom čoporu. Malo sam skrenula Nitrine misli sa brata i prespavale smo kod nje, da budem fer samo sam Marku napisala poruku da ću tu prespavati. Ionako bogataši imaju svoju zabavu danas, nebi to izdržala.
Sutra ujutro me Leyla odbacila svojim motorom u onu kuću dok je Nitra spavala. Pozdravile smo se i ulazeći u kuću sam nazvala Belita da i njemu sve ispričam. Još je rano bogataši nisu budni samo spremačice čiste nered, pitala sam treba li im pomoć a one su me grubo odbile, znam da što nas više radi njihova zarada će biti manja jer će čistiti manje sati.
Dok sam ulazila u sobu zaustavio me Mark koj je sad ustao.
Mark- "Hej, jesi li se zabavila?"
Ja- "Bilo je više suza nego smijeha ali u redu je."
Mark- "Mislio sam da danas odemo na onaj spoj. Da se opustimo i tako."
Ja- "Okej u koliko?"
Mark- "Može u pola šest?"
Ja- "Okej. Ideš li u kupaonu?"
Mark- "U redu je, samo ti idi."
Ja- "Hvala ti, moram radit danas."
Mark- "Na spasilačkoj stanici?"
Ja- "Radim za motor poslove uokolo, ne brini bit ću spremna u šest."
Mark- "Pola šest."
Ja- "Da, oprosti. "
Mark- "U redu je."
Ušla sam u sobu i Belit je čuo dio ovog razgovora. Uzela sam stvari i presvukla se, obavila higijenu i vratila se u sobu, još sam razgovarala sa Belitom o svemu i kad je razgovor bio pri kraju pomislila sam kako ću sad nazvati Alvara i njemu isto sve ispričati.
Rekla sam to Belitu i kratko smo oboje zaplakali. Skroz sam se spremila pa otišla raditi, Marka nisam vidjela, Zumba nije ništa rekao nego je samo gledao u papire a Hena me zvala na doručak ali sam odbila i otišla. Po putu ću doručkovati.
Radila sam puno i nisam imala vremena gledati mobitel, sat i tako dalje. Znam da mi je navijen alarm onda kad trebam krenuti u onu kuću i radila sam do tad, bez pauze. Ostavila sam mobitel kod jedne trudnice i otišla joj u dućan, kad sam se vratila rekla je da me netko zvao ali to je bio alarm. Morala sam požuriti u kuću da se stignem spremiti i da ne zakasnim.
Mark Pov.
Vidio sam Toni kad je došla i rekao joj da ću ju čekati na ulaznim vratima. Ja sam se spremio dva sata ranije i nestrpljiv sam.
Pola sata sam stajao na ulaznim vratima, za ovo zna samo Dario a sad nije puna kuća jer su skoro svi u bolnici. Obukla se lijepo i jednostavno odmah sam pitao kako na njoj tako lijepo stoje jednostavne kombinacije kao ova sad.
Hoppla! Dieses Bild entspricht nicht unseren inhaltlichen Richtlinien. Um mit dem Veröffentlichen fortfahren zu können, entferne es bitte oder lade ein anderes Bild hoch.
Zahvalila mi je pa sam joj dao cvijeće koje sam ranije kupio u cvjećarni. Rekao sam da ga ponese sa nama i krenuli smo.
Pitala je kamo idemo pa sam ju ispravio i uputio na parking u vrtu gdje nas je čekao vozač. Bila je začuđena sigurno sam ju ugodno iznenadio😊. Nisam joj htio reći gdje idemo, na putu do tamo smo razgovarali.
Ja- "Koj ti je bio najdraži crtić dok si bila mala?"
Toni- "Mačke iz visokog društva."
Ja- "Nikad nisam čuo za taj."
Toni- "A tebi?"
Ja- "Ne sjećam se. Dali više voliš kino ili kod kuće gledati?"
Toni- "Ako moram birati volim na otvorenom gledati ali može i kod kuće."
