Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
Malek- "Trebao si ići sa Nitrom kući." Rekla je i prekrižila ruke. Točno je izgledala kao da je nešto muči. Kratko sam šutio i razmišljao dali da ju pitam što ju muči ili da ignoriram na kraju sam pitao.
Ja- "Zašto?"
Malek- "Pa jer ste obitelj."
Ja- "To nije moje dijete."
Malek- "Da već sam to čula." Rekla je kroz lažni osmijeh.
Ja- "Ozbiljan sam, nije. Nismo obitelj."
Malek- "Čak i živite zajedno."
Ja- "Da, jer se ona ne želi vratiti u Španjolsku u ovom stanju i biti daleko od ekipe. Bila je to teška i brza odluka jer drugog izbora nismo imali. Napravili smo prvo čega smo se sjetili."
Malek- "Nebitno, ne želim se petljati u vašu vezu."
Ja- "Pa ne petljaš se, nema veze, nije moje dijete samnom samo živi."
Toni- "Slušaj ga molim te, govori istinu." Od nikud su se pojavile Toni i Nitra. Mislio sam da su otišle.
Nitra- "Slušaj, poznaješ me bolje nego njih. Dijete stvarno nije njegovo, već smo o ovom pričale. Tonin dečko je najbolji prijatelj od dečka čije je dijete a ne želimo da oni to znaju zato sam pred njih morala reći Lukasovo."
Malek- "Kakve vi laži izvodite?"
Nitra- "Nemam puno izbora. Ne želim pasti u ruke bogataša."
Malek- "Jesi li luda? I ti i dijete možete biti zbrinuti."
Nitra- "Ne treba mi to, nebi htjeli dijete nego bi platili da ga ubijem kao što su mi ubili brata."
Toni- "Navikli smo na najgore od tih bogataša."
Malek- "To su priče za malu djecu."
Ja- "Moraš nam vjerovati."
Nitra- "Znam kroz šta je sve prošla Toni od kad je u toj kući, a ja sam ionako slaba zbog Alvara i ne mogu podnijeti još bogataša i njihovih pizdarija."
Malek- "Zašto me uplićete u to?" Rekla je iznervirana.
Nitra- "Oprosti. Postaješ dio ekipe. Kao što su svi uz mene, uz Leylu kad joj je otac otpušten, uz Toni u njezinim sranjima tako smo i uz tebe."
Malek- "Živite okruženi lažima." Slegnule su ramenima.
Pozvao sam Malek da idemo a cure su tamo stajale dok nismo otišli. Primila se za mene i naslonila glavu na mene, mislim da je razmišljala. Na jednom semaforu sam pitao dali želi ići kod mene ili da ju vodim doma na što je rekla da joj je svejedno. Pitao sam dali je sigurna na što je kimnula pa sam nas odvezao kod mene.
Pričom sam ju pokušao razvedriti ali nije bila raspoložena za priču. Kratko sam prošetao pse a ona se raskomotila. Kad sam se vratio u stan sjedila je na kauču i držala glavu među rukama, plakala je.
Ja- "Hej što je bilo slatkice?"
Malek- "Ništa, samo me sve malo pogodilo, sorry."
Ja- "U redu je, nemoj plakati." Rekao sam i zagrlio ju.
Smirila se pa sam predložio da legnemo da se nasloni na mene. Bila je još malo uzrujana i kimnula je. Legao sam a ona je legla pored mene i stavila glavu na mene pa me jednom rukom zagrlila. Kratko smo tako ležali onda sam ju primio za ruku i iz neke znatiželje malo kasnije išao vidjeti koliko je njena ruka manja od moje. U to sam vidio da spava pa ju nisam budio. Kasnije tokom noći je kući došla Nitra. Čuo sam pse kako joj se vesele pa me to probudilo. Mahnuo sam joj kad je stala na vrata dnevne sobe i gledala nas. Mahnula je i ona meni i otišla u svoju sobu.
Ujutro sam se prvi probudio, napravio kavu i izveo pse. Kad smo se vratili probudili smo Malek. Psi vole biti glasni.
Ja- "Sorry što su te probudili."
Malek- "U redu je."
Ja- "Jesi li se naspavala?"
Malek- "Moram ići." Još nije ni otvorila oči a već je ustala.
Ja- "Kamo ćeš?"
Malek- "Moram doma, nisam trebala tu ostati sorry."
Ja- "Zašto ne?"
Malek- "Imam obaveza doma."
Ja- "Ma daj. Kojih obaveza? Preuređuješ kuću?"
Malek- "Ne."
Ja- "Onda nemaš obaveza. Kakvu kavu piješ?"
Malek- "Crnu."
Ja- "Kako to uspiješ?"
Ostala je kod mene još nekih sat vremena a onda otišla. Jedva je čekala da ode. Nekoliko puta je spomenula da treba ići i vidim po njoj da joj je bilo dosta. Kad je otišla sjeo sam i sjetio se da je Leyli rođendan. Joj da, zato je bila jučer večera. Nazvao sam ju i čestitao a njena očekivana reakcija "probudio si nas, spavaj" hahaha.
Toni Pov.
Svako jutro sa Markom je zanimljivo jutro a gotovo svaku noć spavamo u istom krevetu u mojoj ili njegovoj sobi. Češće u mojoj jer u njegovu mogu ući njegovi roditelji a to bi bilo jako loše.
Jutros kad smo se probudili je bio raspoložen za maženje a poslje tog smo se slikali u ogledalu.
Ups! Ten obraz nie jest zgodny z naszymi wytycznymi. Aby kontynuować, spróbuj go usunąć lub użyć innego.
Znala sam da to nije dobra ideja jer će on to objaviti negdje ali sam mu popustila i ponadala se da neće vidjeti njegovi.
Spremila sam se pa je ponovno došao u moju sobu i prepao me. Dođe i zagrli me sa leđa, uopće ga ne čujem.
Ja- "Nemoj to raditi, svaki put me prepadneš."
Mark- "I ja sam malo vuk."
Ja- "Pa jesi."
Mark- "Imam nešto za tebe."
Ja- "Nemoj, svaki dan mi nešto kupuješ osjećam se blesavo."
Mark- "Nemoraš, to je samo mali znak pažnje od mene."
Ja- "Nemoj mi kupovati stvari. Bolje da provodimo vrijeme skupa nego da mi kupuješ išta."
Mark- "Dobro slatkice." Dao mi je pusu u obraz. "Sad moraš uzeti ovo." Pokazao mi je malog plišanog zeca.
Ja- "Hvala ti sladak je, ali jučer si mi poklonio medvjeda."
Mark- "Zašto ne i danas?"
Ja- "Stvarno nemoj to raditi, ne osjećam se ugodno nismo toliko dugo zajedno."
Mark- "Ja sam sa tobom od kad si ušla u ovu kuću." Nasmijao me i zagrlila sam ga.
Ja- "Moram se spremiti i ići."
Mark- "Htio sam da poslje možda odemo do centra."
Ja- "Zašto?" Pitala sam oblačeći jaknu.
Mark- "To je trebala biti tajna ali želim da idemo na večeru za koj dan."
