Roditelji su joj poginuli pred očima kad je imala pet godina.
Bili su ljudi-vukovi. Odbačena od čopora kad ih je najviše trebala završila je u domu za napuštene djevojčice u gradu iz kojeg dolazi.
~11 godina kasnije!~
Nakon toliko vremena njezin...
Kod ginekologa u čekaonici nisam pričala, Leyla i Belit su tješili Nitru koja se bojala. Ginekolog je rekao da jedno od nas smije ući sa njom unutra i ponudila se Leyla prije mene. Dodala je kako je pametnije da ona ide sa njom. Dok smo ih čekale Belit me tješio zbog ovoga na poslu. Rekla sam kako ću otkazati koncert s Markom, ovo je sve previše za mene ali me uvjerio da ne otkazujem jer će mi pasati malo razbibrige.
Izašle su cure iz ordinacije i ništa nam nisu htjele reći dok ne odemo odavde. Naljutila sam se i rekla da ću sama pitati doktora pa me Belit izvukao van. Po putu do busa je rekla kako je stvarno trudna.
Ja- "Što misliš da bi ti Alvaro rekao na ovo?!"
Leyla- "Toni." Prekorila me pogledom.
Ja- "Nakon cijelog života i svega kako si mogla biti tako glupa?"
Belit- "Toni dosta, šuti! Nitra što si ti planirala sada sa tim?" Namrštila sam se.
Nitra- "Ne govori tako. Ne znam što sad, treba mi vaša pomoć a ne ljutnja i osude znam da sam pogriješila."
Leyla- "Postoje razne opcije što sad..."
Nitra- "Znam ali stvarno neznaš što da učinim, što bite vi učinili na mom mjestu." Skoro je zaplakala.
Ja- "Oprosti." Zagrlila sam ju i priznala da ni je neznam što sad.
Belit- "Koje su to opcije uopće?"
Leyla- "Pobačaj, porod i zadržavanje djeteta ili davanje na posvajanje."
Ja- "Spontani."
Nitra- "Ne znam što da radim, u jednu ruku to je nešto što se razvija u meni a u drugu ne mogu zamisliti da se neko biće sprema na život u meni." Zaplakala je.
Ja- "Hajde idemo kući."
Belit- "Možemo kod mene."
Ja- "Ne, Nitra sad treba doma."
Leyla- "Hoćeš li reći ocu?"
Nitra- "Ne još, još je rano." Odveli smo je kući.
Sada otiđite na instagram profil moremoihmisli, link je i u opisu ovog profila. Na storyu glasajte kako bi znala nastavak priče, ankete su na temuNitrinetrudnoće i odgovorite na sva pitanja kako bi znala dalje pisati o ovome. Hvala vam😘!
I poslje smo se razišli. Po ulazu u moju ulicu sam se sjetila motora i da uskoro trebam biti u radionici. Zato sam se okrenula i odmah vratila na bus. Ovo je nadam se zadnji put da ga koristim. U radionici sam se prvo pozdravila sa dečkima pa me jedan pozvao sa sobom iza dok ostali rade.
Ja- "Napokon."
"Sve je sređeno, s obzirom da je Alvaro, pa, mrtav, njegova sestra sa ocem će biti nova vlasnica radionice."
Ja- "Kako to? Nije nam ništa rekla."
"Vjerojatno ne zna. Radionica mora imati dva vlasnika zbog nekih papira ali njezin otac će ju voditi."
Ja- "Koliko sad vremena ne moram dolaziti ovdje?"
"Vidimo se za godinu dana."
Ja- "Odlično, može haha."
Po izlasku sam vidjela Alvarov motor kojeg sada nitko neće voziti. Nitra i njihov otac imaju pravo birati što će biti sa motorom i ostalim stvarima. Izašla sam iz radionice i pozdravila dečke pa se odvezla. Bila sam presretna, vozila ko luda, prošla sam kroz ulicu u kojoj živim kao vjetar i nastavila voziti pa se ponovno uključila na brzu cestu. Sjetila sam se da za par sati idem sa ostalima u vožnju i otišla kući, u Mrka sam se zabila na ulazu u kuću.
Mark- "Vidim gotov je popravak."
Ja- "Da, presretna sam."
Mark- "Drago mi je. Želiš li još uvijek sutra na koncert?"
Ja- "Naravno."
Mark- "Je li sve oke?"
Ja- "Da, moram nahraniti mačku, ispričaj me." Ništa nije oke osim motora.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Nahranila sam Vojvotkinju, pospremila i zvala Nitru ali se nije javila. Sa kime je ona trudna mene zanima. Ako me ne nazove morati ću je pitati navečer. Sad sam toliko raspoložena zbog motora da sam svirala sat vremena na terasi a poslje toga sam uzela večeru koju je Hena spremala i večerala u stražnjem dvorištu. Dok sam jela pridružio mi se Mark.
Mark- "Nadam se da ne smetam."
Ja- "Slobodno se pridruži."
Mark- "Od kad ti večeraš? Ili sjediš u stražnjem dvorištu ili jedeš hranu moje majke?"
Ja- "Raspoložena sam, i tvoja majka je odlična kuharica."
Mark- "Haha, nemoj se udaviti."
Ja- "Uskoro će zalazak."
Mark- "Ideš nekamo?"
Ja- "Sa ekipom u vožnju motorima."
Mark- "Zabavi se."
Ja- "Hej, idemo sutra na koncert." Znam da mu nije drago što idem sa ekipom.
Mark- "Okej je, meni će doć Jurica."
Ja- "Oprosti što to kažem ali nije li taj lik malo čudan?"
Mark- "Samo na prvu, moraš ga bolje upoznati da ti ne bude."
Ja- "Sorry, samo tako izgleda. Malo kao frik."
Mark- "Wow, nisam znao da osuđuješ Toni." Nasmijao se.
Ja- "Iznosim svoje viđenje, vjerojatno sam u krivu."
Mark- "Nema veze, nisam za ozbiljno mislio, dobra si ti."
Ja- "Jeste li ti i Zumba još posvađani?"
Mark- "Smiruje se situacija."
Ja- "Kako to da ne jedeš unutra sa svojim?"
Mark- "Došao sam praviti ti društvo." Nasmiješila sam se.
Kratko sam još jela tako blesavo nasmiješena a onda sam ga pozdravila i otišla u kuću. Svi su večerali, pretvarala sam se da ih ne vidim iako će Hena sigurno vidjeti prazan tanjur. Spremila sam se za vožnju i još sretnija otišla van. Stajala sam pored motora još 10-ak minuta jer se nisam mogla dogovoriti sa ekipom gdje ćemo se naći na kraju su odlučili lokaciju i našli smo se tamo. Do tamo sam gledala u prelijepo crveno-narančasto nebo iznad grada, oduzimalo je dah.
Brzo je pao mrak i mi smo krenuli. Svak sa svojim motorom i skupa kao ekipa smo se zaputili na brzu cestu i po njoj jurili. Vozili smo i kroz kvartove, nadaleko smo se čuli. Smijali se kao ludi, a postalo je još bolje kad je prošlo 10 sati i kad smo otišli u vožnju još jednom. Sad nema onoliko prometa a Leyla nas je i slikala na jednoj zebri jedne do drugih. Nastavili smo juriti i u ponoć kad je bilo još manje prometa, ovo mi nikad neće dosaditi. Poslje vožnje u ponoć otišli smo prema Lukasu i tamo stali.
